IZ cvetnika srpske poezije jedan samorodan glas se iznenada utišao, iako je dugo bio prisutan. Možemo taj cvet nazvati "erićevac", jer je Dobrica Erić progovorio o svakom cvetu, travi, listu i svemu što čini prirodu. Dukat na jeziku je bila svaka njegova reč, jer je ona iz vukovske riznice potekla. Erić je našao načina da u sluhu svakog čoveka pronađe odjek i blagodatost koju poezija može proizvesti. Iako je on bio, pre svega, pesnik pun melodije, zvuci iz prirode su bili deo njegove poezije. Spontana je bila njegova rima i plenila je sve nas, posebno decu.

Ovim rečima oprostio se Radomir Andrić od najvedrijeg i jednog od najznačajnijih pesnika, Dobrice Erića, na komemoraciji održanoj danas u Udruženju književnika Srbije.

PROČITAJTE JOŠ: DOBRICA ERIĆ JE AUTOR NAŠIH NAJLEPŠIH KAFANSKIH PESAMA: Niko nije znao da je on napisao hitove za Cecu i Miroslava Ilića

- Dobrica je bio hodajuća antologija. Znao je sve svoje pesme napamet i plenio je besedom. Svečanost je bila svuda gde je govorio poeziju, jer je nosio dobrotu, ljudskost i lepu duševnu poruku. Otuda je u njegovom stvaralaštvu zlato detinjstva, ali i rodoljubiva poezija, jer mu se pesme odnose koliko na Moravu i Gružu, toliko i na ostale prostore. Svoju poeziju slobodarstva poneo je iz iskona srpskog naroda iz epske poezije. Kada je govorio o raspetoj zemlji i Kosovu, dao je neprocenjiv doprinos modernim izrazom. Erić je imao plemenitu žicu jezika, odgajio je takav zvon koji se uvek razaznavao - dodao je Andrić.

Na početku komemorativnog skupa održan je minut ćutanja, a Miljurko Vukadinović je naglasio da je Erićeva reč, i pismena i usmena, potvrdila retko autentičnog narodnog pesnika iz kruga najznačajnijih koje je iznedrio 20. vek.

- Teško je bilo koga u našoj poeziji uporediti sa Dobricom Erićem, bio je jedinstven pesnik, koji se rađa jednom u sto godina. Zato je ovaj gubitak nenadoknadiv. Svi su ga voleli i on je voleo sve - kazao je Slobodan Stanišić, pa podelio anegdotu o saobraćajcu u Republici Srpskoj. - Kada je prepoznao Dobricu, počeo je recitovati njegovu poeziju. Mi mu poklonismo knjigu, a on zaboravi i zašto nas je zaustavio.


Foto: P.Mitić


Mirjana Bulatović pročitala je svoju pesmu "Mišljenje anđela o mojim pemama", te iznela uverenje u kruženje umetnosti kao vode u prirodi.

- Verujem u besmrtnost svih božijih ljudi, a naročito verujem da je Dobrica besmrtan. Zašto bi Bog ugasio plamen poezije koji je upalio u njegovom srcu? Dobrica je bio pesma sa raširenim rukama koja će od sada nebom da odzvanja. Čudesni svitac, plavi sanjar, Dobrica čobanska torbica napustio je privremeno zemaljsku kuću i vratio se u svoj večni dom - rekla je Bulatovićeva.

Mnogi Erićevi saradnici čitali su pesme o njemu spevane, a posebno dirljiv momenat bio je kada je Dobričin kum, pesnik Blagoje Rogač, izrecitovao svoje delo "Čarobnjak iz viline doline".


TELEGRAM PREDSEDNIKA VUČIĆA

POEZIJA Dobrice Erića učila je generacije mladih ljudi u našoj zemlji pravim životnim vrednostima. Njegov odlazak je veliki gubitak za Srbiju i našu kulturu. Kažu da čovek živi dok traje sećanje na njegovo delo. Zato će Dobrica Erić živeti večno kroz generacije koje dolaze i koje će odrastati na njegovim pesmama. Ovim rečima od pesnika se oprostio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u telegramu koji je poslao danas Udruženju književnika.