TV KRITIKA: “Kralj u nedostatku boljeg”

OVIM rečima, koje izvikuju prodavci beogradskih novina, započinje nova epizoda serije “Kralj Petar Prvi”. Ne izvikuju slučajno baš tu frazu naši bespomoćni kolporteri, nego su im te reči glupo i naivno stavili u usta pisci ove serije, koji nam iz epizode u epizodu podmeću rog za sveću u nastojanju da unize i Petra Prvog i srpsku kraljevinu. Sada se nalazimo već negde u petoj godini Petrove vladavine, dakle usred “zlatnog doba” prve moderne srpske države, sa opštim procvatom demokratije, prava i dobrobiti naroda, zlatnim dinarom i Zakonom o štampi, koji je imao samo jedan član: “Štampa u Kraljevini Srbiji je slobodna.” Ništa od toga. Ni jedna od ovih činjenica ne zanima autore ove serije sem grubih i zloćudnih intriga, koje su ili izmišljene ili skrpljene iz bečke i peštanske štampe. Treća epizoda kolosalni je debakl: ona ignoriše gotovo sve bitne istorijske događaje iz perioda 1903-1913, a spinuje jedino zagonetnu smrt Kolakovića, posilnog kraljevića Đorđa, da bi - “u nedostatku boljeg” - ostavila što gori utisak.

Ovde nema reči o “Carinskom ratu” koji je Srbija bila prisiljena da vodi (i da u njemu pobedi) protiv Austrougarske, u cilju ekonomskog osamostaljenja i slobodnog stupanja na scenu svetske politike. Ne pominje se nijednom “topovska afera”, kojom je cela narodna odbrana, uglavnom Petrovom zaslugom, dobila novi vid i vezala Srbiju za zapadne sile i Rusiju, čime se definitivno oslobodila austrijskog pritiska i solidno pripremila za ratove. Aneksiona kriza 1909. godine dodirnuta je samo u kontekstu ispada prestolonaslednika Đorđa na ruskom balu, kada je upotrebio nedostojne izraze u napadu na strane poslanike (što je netačno i u seriji prostački izvrnuto), a najveće spontane narodne demonstracije ikada u Beogradu pretvorene u neku otporašku šetnju sa pedesetak uzdignutih pesnica, ispod Pašićevih prozora. Ko ne zna da je ta erupcija gneva izbila zbog nasilnog i nezakonitog pripajanja Bosne i Hercegovine Beču, mogao bi pomisliti da se i tu radilo o nekom performansu protiv vlasti u Srbiji. Najgore je što se preko najvažnijeg događaja, kojim je počeo dvadeseti vek, balkanskih ratova (1912-1913), prelazi kao pored turskog groblja. Ostvarenje petstogodišnjeg sna o oslobođenju Srba od osmanskog jarma (jedan i po milion novih građana Srbije), pobeda nad Turskom i Bugarskom, značajno uvećanje državne teritorije (30.000 kvkm) i ogromne žrtve srpskog naroda u dva rata nisu bili ni po čemu interesantni Lazaru i Petru Ristovskom, osim što u pola rečenice konstatuju da je “vojska iz njih izašla izmučena i iznutra podeljena”!

Pročitajte još - TV KRITIKA: Nove nevolje kralja Petra

Cela treća epizoda “Kralja Petra Prvog” bavi se “aferom Kolaković” i to petparački, u stilu današnjih tabloida. Budući da istina o ovom slučaju nikada nije objektivno utvrđena, a princ Đorđe se zbog iste odrekao prestola, ovu aferu već više od sto godina prevrće i izvrće žuta štampa u raznim izdanjima. Istina je i to da je presudnu ulogu u tom navodnom ubistvu odigrala austrijska tajna služba i naročito bečki antisrpski “Noje Fraje Prese”, moćno oružje medijskog rata protiv Srbije u periodu do 1914. godine.

Ali novo je to što Ristovski i Ćosić, bez ikakvog uporišta u stvarnosti, sada izmišljaju novu pozadinu ovog skandala: sve je to organizovao i sproveo u delo pakosni i maligni Aleksandar Karađorđević (koji tada, inače, nije ni bio u zemlji!) da bi se domogao prestola, uz pomoć dežurnog demona Apisa i nikog drugog do kralja Petra glavom koji i sam postaje - saučesnik ovog nedela! Tako daleko ide totalno istorijsko neznanje i neodgovornost kreatora ove skupe televizijske laži. Strahujemo samo od onoga što na osnovu nje može da zaključi današnji mladi gledalac.

Pročitajte još - Nevolje kralja Petra

Nesrećni kralj Petar Prvi Karađorđević izlazi iz ove epizode kao zbunjeni i nemoćni gubitnik, pregažen događajima. U zenitu vladavine prikazuju ga njegovi televizijski potomci kao usamljenog stranca među svojima, kao ličnost bez ikakvog ugleda, “ucenjenog od zaverenika, u čijoj se vlasti nalaze dvor i država, bez merodavnog uticaja na stranke u parlamentu, bez popularnosti u zemlji, bez ikakve vere u budućnost”.

Ali, to nisu reči “kreatora” serije, nego bečkog “Noje Fraje Prese” iz tog doba. Na isto izlazi.