PROMOCIJA NAŠE KNJIŽEVNOSTI NA SVETSKIM SAJMOVIMA: Srbija u svetlosti velikana

ORGANIZACIJA predstavljanja savremene srpske književnosti i izdavaštva na ovogodišnjem sajmu knjiga u Lajpcigu, koji je u toku, kao i na sajmovima u Pekingu, Moskvi i Frankfurtu, poverena je izdavačkoj kući "Princip pres", iz Beograda. Ova kuća je ponudila bolji i detaljniji program od Srpskog PEN centra, jedinog svog konkurenta na konkursu Ministarstva kulture, koje je u ovu svrhu "Princip presu" dodelilo 4 miliona dinara.

Članovi komisije: predsedavajući Veljko Brborić, Zorica Nestorović i Maja Radonić, smatraju da su programi nastupa koje je predložio "Princip" načinjeni tako da budu prilagođeni svakoj sajamskoj manifestaciji. Kao izdavač časopisa "Srbija - Nacionalna revija", "Princip" je kao glavno sredstvo komunikacije sa posetiocima sajmova osmislio tematski broj revije preveden na engleski i ruski jezik. Na velikim smotrama pisane reči, publici će biti predstavljene značajne godišnjice naše književnosti i kulture: 90 godina od rođenja Milorada Pavića i Aleksandra Popovića, tri decenije od smrti Danila Kiša, 70 godina od smrti Rastka Petrovića i 120 godina od rođenja Radeta Drainca. Biće obeležen i vek od objavljivanja "Lirike Itake" Miloša Crnjanskog, kao i osam vekova od sticanja autokefalnosti SPC i Studeničkog tipika Svetoga Save. Ovi jubileji biće predstavljeni u četiri broja časopisa, od kojih će svaki biti štampan u po šest stotina primeraka.

O predlogu Srpskog PEN centra komisija kaže da sadrži previše opštih mesta, odnosno da izostaje konkretizacija nastupa na sajmovima. U ponudi, akcenat je stavljen na prezentaciju savremene književnosti, ali nije precizirano kako bi savremeni pisci bili predstavljeni, navodi se u obrazloženju komisije, koja ističe i da su tražena sredstva za sajmove u Lajpcigu i Frankfurtu nedovoljna za bilo kakvo ozbiljno prezentovanje i da traženi iznos jedva pokriva boravak tročlane delegacije.

Pročitajte još - Kineski izdavači zainteresovani za srpsku književnost

- Pored velikih godišnjica, u našem fokusu su i stara srpska štampana knjiga, velikani srpske kulture - Vuk, Njegoš, Tesla i Milanković, a zastupljni su i savremeni pisci: Milovan Vitezović, Vladimir Pištalo, Nikola Malović i Momo Kapor - kaže, za "Novosti", direktor "Princip presa" Miodrag Vujović.

- Uradili smo i poseban promotivni film o kulturno-istorijskoj baštini i geopoetici Srbije, koji će biti prikazivan na štandu. Naša TV emisija "Od zlata jabuka" priložila je i obilje video-materijala o našoj kulturi. Pripremili smo i niz svojih reprezentativnih izdanja na šest svetskih jezika, a biće predstavljeni i naši drugi izdavači. Siguran sam da će to biti uspešno predstavljanje naše kulture i književnosti, vrlo široko zamišljeno, a ne samo za male ekskluzivne grupe koje su se ranije formirale po sistemu "ja tebi serdare, ti meni vojvodo".

NASTUP ANE RISTOVIĆ

NAŠA pesnikinja Ana Ristović biće danas gošća sajma u Lajpcigu, u okviru programa koji organizuje nemačka organizacija Traduki. Predstaviće se na promociji velike antologije mlađe evropske poezije Grand Tour - Reisen durch die junge Lyrik Europas (Hanser Verlag), koju su priredili pesnik Jan Vagner i Frederiko Italijano. Pored toga, svoju poeziju u Lajpcigu predstaviće i na večeri Balkannnacht - "Balkanska noć", zajedno sa još nekoliko autora iz Evrope. Ristovićeva se tokom protekle i ove godine nalazi u Berlinu, na prestižnoj jednogodišnjoj rezidencijalnoj stipendiji Artists in residence koju dodeljuje nemačka organizacija DAAD. U Engleskom teatru u Berlinu, srpska pesnikinja će 26. marta čitati svoju poeziju u okviru programa PARATAXE, koji organizuje Berliner Literarischer Aktion, a tokom aprila njeno književno veče biće održano u DAAD galeriji u Berlinu.

Luksuzni tematski broj časopisa "Srbija - Nacionalna revija" na engleskom

UBUDUĆE POJEDINAČNO

DOK je predlog "Princip presa" vrlo celovit i precizno dokumentovan u svakom segmentu, sa jasnim predlozima o načinima na koje će predstaviti srpsku književnost, izdavače i autore, predlogu PEN centra, nažalost, nedostaje razrada - kaže Veljko Brborić, koji otkriva da su se članovi komisije založili da se ubuduće odvojeno konkuriše za svaki pojedinačni sajam.