Vreme vampira i utvara

Stvaralaštvo Radovana Belog Markovića (1947) koji je do sada cenjen i posmatran u književnoj kritici prevashodno kao fantazmagorijski i magijski pripovedač radikalnih jezičkih rešenja, dr Slađana Ilić je sagledala iz novog i neočekivanog ugla. U studiji “Državna životinja”, u izdanju Gradske biblioteke Lajkovac, ukazala je na često skrovite i prigušene ali vrlo ubedljive političke asocijacije u debitantskom delu ovog autora “Palikuća i Tereza milosti puna”, u knjizi “Godine raspleta” (sa očiglednom aluzijom na režim Slobodana Miloševića), kao i u nekoliko pojedinačnih priča i pripovedaka.

Na promociji knjige u Narodnoj biblioteci Srbije, Slađana Ilić je istakla da je Radovan Beli Marković najneobičniji savremeni srpski pisac, čija dela karakterišu visoka estetika, izuzetna stilistička dostignuća, neponovljive jezičke bravure i različiti tipovi fantastike, i dodala:

Pročitajte još - Radovan Beli Marković: "Somaštanije" s ovog i onog sveta

- Prateći sudbine nekih svojih junaka, na primer Mihaila bunardžije, doktora Subote, upravitelja Valjevske lude kuće, graditelja Časlava i Koriše, koji nestaju stremeći nebu, pisac pripoveda o pošasti različitih ideologija, o represivnosti društvenih sistema, o beskrajnom ludilu moći i moći ludila, o sudbini običnog, malog čoveka u raljama starih i novih “oslobodilaca”, o neslobodi kao konstanti.

U studiji je, rekao je dr Dobrivoje Stanojević, razmatrana tematska osnova priča, u čijem je središtu obično realističan događaj, ali ono što ih oneobičava jeste mitopoetski pripovedni prostor - predeli Gornje i Donje Psače, Mislopolje, selo Ćelije i Belo Valjevo:

- Junaci nekih dela posebni su zato što ne pripadaju samo stvarnosti, a pripovedaju ili “pišu” priču čija je osnova realistička. U nekolikim pričama primer za to jeste Sava Savanović, srpski arhivampir koji se prvi put pojavljuje u pripoveci Milovana Glišića. Ovaj, kao i veliki broj ostalih junaka, utvarne su prirode, više puta umiru i javljaju se posthumno, i za njih nema razlike između ovog i onog sveta.

Slađana Ilić

Kako je primetio Milo Lompar, autorka studije postepeno naznačuje dva tipa političkog u prozi R. B. Markovića: političko kao deo prikazanih stvarnosti u pripovedanju, u kojem se pojavljuje reprezentativnost likova i situacija, i političko samog pripovedanja koje se konstituiše na posredan način kroz jezičku optiku.

- Napisana jasnim stilom, teorijski zasnovana, temperamentno obrazložena studija, nesumnjivo predstavlja važan doprinos razumevanju neuočenih aspekata proze ovog pisca, kao i valjan prilog sve aktuelnijim tipovima odnosa koji se uspostavljaju između književnosti i politike - rekao je Lompar.

Jezički stručnjak dr Nataša Vulović je naglasila da je u knjizi sproveden interdisciplinarni pristup i inovativan postupak analize, kombinovanjem metodologije i nauke o književnosti, lingvistike i humanističkih disciplina:

- Jedna od inovacija odnosi se na leksičko-leksikografske napomene o značenjima, poreklu, stilskoj markiranosti i upotrebnoj vrednosti pojedinih reči u pripovetkama i pričama - rekla je Vulović. - Leksička raznolikost kojom se odlikuju prozna dela Radovana Belog Markovića podrazumeva više slojeva leksike: arhaične reči (čerez, kromje), pokrajinizme (cipov, kuruz), dijalektizme (jopet, koncolarija), ekspresivnu leksiku (partijaš, političarac), frazeološke jedinice (videti svog boga, ne biti ni rod ni pomozi bog).

ISTINITIJE OD ISTORIOGRAFA

Elementi političkog diskursa u delima R. B. Markovića su dragoceni i originalni - kaže Slađana Ilić. - I svakako su detaljniji, pa i istinitiji, od izveštaja istoriografa ili od rezultata istraživanja političkih analitičara, jer oni opisuju samo površinski sloj stvarnosti, dok dublji i značajniji sloj može suštinski da izrazi samo umetnik. Ove pripovetke i priče potvrda su istine bivstva Srbije i srpskog društva, kako pod teškim igom titoističkog totalitarizma, kao i pod igom onoga što se dešavalo, a što je tik iza nas.