Sergej Polunjin: Srbija je uvek bila uz mene, a i ja sam uz vas

NISAM samo ja taj koji podržava vašu zemlju i narod - Srbija je ta koja podržava mene i moju umetnost, i zbog toga sam uvek uz vas - kaže Sergej Polunjin, jedna od najsjajnijih baletskih zvezda današnjice, umetnik poreklom iz Ukrajine koji sa ponosom nosi ruski, ali i srpski pasoš (baš kao i svoje tetovaže kojima, veli, ni tačan broj ne zna). Polunjin se u sredu susreo sa beogradskim novinarima u jednom restoranu kraj Save, sa svojim domaćinima iz Narodnog pozorišta i ekipom predstave "Posvećenje", koju će na Velikoj sceni nacionalnog teatra izvesti tokom tri predstojeće večeri.

* Svet je do te mere mali da za svoj prvi "susret" sa Srbijom u stvari možete zahvaliti - ocu Konstantina Kostjukova, upravnika Baleta u kome večeras gostujete?

- Da, neverovatno je to, ali Konstantinov otac bio je moj prvi učitelj baleta u Kijevu, tokom te četiri prve, i za svakog igrača najvažnije godine učenja. On mi je često pominjao Srbiju, govorio mi o Beogradu, gradu u kom njegov sin gradi karijeru soliste i prvaka baleta Narodnog pozorišta. "To je jedini pravi posao za muškarca!", stalno mi je naglašavao. "Moraš postati najbolji, prvak baleta, to je jedini način - ako ne možeš da budeš vodeći igrač, zaboravi na balet!"

* To ste odavno postigli, igrate samo vodeće uloge, ali ste jedan od retkih koji je karijeru prvaka Londonskog kraljevskog baleta "zamenio" - statusom "slobodnog igrača". Kakva je pozicija baletskih umetnika danas?

- Nisam zadovoljan profesionalnom pozicijom i statusom igrača, smatram da bismo morali biti mnogo bolje podržani, da se uslovi rada moraju poboljšati, pri čemu ne mislim samo na zakonsku regulativu već i na angažman menadžera i agenata. Trebalo bi kreirati drugačije, kompetitivno okruženje nalik onome kakvo postoji u fudbalu ili nekim drugim industrijama.

Pročitajte još - Sergej Polunjin: Velika čast mi je ukazana, opravdaću je!

* Skloni ste pravljenju iskoraka, probijanju granica, pa i onih baletskih - svoju umetnost "izveli" ste sa elitnih scena i istovremeno je "uveli" čak i na muzičke festivale?

- Zaista volim balet i premda smatram da nema potrebe menjati osnovu, same pokrete, mislim da bi svakako trebalo osavremeniti način pričanja priča, ali i izvođenja, pa i muziku - volim kada se u baletsku muziku uvode elementi flamenka, etno-melosa ili ma čega "novog", drugačijeg. Voleo bih da uvedem balet u drugačije, modernije, popularnije okruženje, na muzičke festivale, pa i u klubove, zašto da ne? Moj prvi festivalski nastup bio je upravo na otvaranju novosadskog "Egzita", usledilo je gostovanje na jednom festivalu u Amsterdamu, gde je moja baletska predstava proglašena jednom od najboljih stvari celokupnog programa.

Sergej Polunjin, foto K.Mihajlović

* Tako ste zaplesali i na velikom platnu, u "Igraču" i "Beloj vrani".Kako uopšte vidite budućnost klasičnog baleta, i ruske škole?

- Divno je i inspirativno koristiti jezik plesa, uvesti ga u film, pozorište i druge umetnosti. Vidim veliku mogućnost komunikacije između filmskog jezika i jezika igre. Ponavljam, ono čemu stremim nije nikakvo uvođenje novih, "modernijih" pokreta u balet, već njegovo izlaženje van krutih, tradicionalnih granica i prostora svedenih na pozorišnu scenu.

Originalna, prvobitna tehnika ponikla u ruskoj školi baleta je naprosto nezamenjiva, tu je ruski balet neprikosnoven. Kada spoznate, usvojite i savladate tu osnovu, shvatite da sve ono mnoštvo različitosti i modernih tehnika i pokreta proizlazi iz toga.

* Sa beogradskim igračima susreli ste se i tokom rada na snimanju filma "Bela vrana", a sada ćete scenu deliti i sa Dejanom Kolarovim. Ko vam je još od ovdašnjih igrača "zapao za oko"?

- Radeći na filmu, gotovo sve članove ansambla Beogradskog baleta sam video ili upoznao, sada ću nastupati sa moskovskim igračem Aleksejem Ljubimovom i sa "vašim" Dejanom koji je sjajan plesač. Lično sam preporučio, odnosno odabrao i Ljiljanu Velimirović, koju sam "kastovao" da igra rolu moje majke u našoj produkciji "Satori" igranoj u Londonu. U istoj predstavi briljirao je i mladi Đorđe Kalinić, dečak za kojeg sa ponosom mogu da kažem da je prvi korisnik stipendije ovdašnje Fondacije "Sergej Polunjin". Pričinjava mi veliku radost i čast što je naša fondacija tom beskrajno talentovanom, budućem profesionalnom igraču, omogućila školovanje na baletskoj akademiji u Beču.

Sergej Polunjin, foto K.Mihajlović

"POSVEĆENjE" NIŽINSKOM

PREDSTAVA koreografkinje Juke Oiši "Posvećenje", posvećena Vaclavu Nižinskom, a na muziku Igora Stravinskog, posle premijere u Švajcarskoj izvedena je u Sloveniji i Rusiji. Zahvaljujući njoj delimo iskustvo stvaranja sa publikom, a iako lično nisam previše razmišljao o Nižinskom dok nisam stao na scenu "kao on" - otkako je igram ušao sam u njegov unutrašnji svet, njegove emotivne kovitlace, i savladao lekciju o vremenu, prolaznosti i kontinuitetu.

FONDACIJA

FONDACIJA "Sergej Polunjin" kojom upravlja Zrinka Milošević, usmerena je na pružanje svih vrsta podrške igračima, od dece do odraslih profesionalaca. Želja mi je da širom sveta osnujemo ovakve fondacije koje će se baviti promocijom plesa, čuvanjem postojećih i kreiranjem novih koreografija, ali i rešavanjem problema koji su do sada vezivani samo za institucije, ne i za pojedince.