PREDSTAVOM Andraša Urbana “M.I.R.A.”, Bitef teatar će početkom marta obeležiti tri decenije postojanja, a za poznavaoce pozorišnog života asocijacija je samo jedna - Mira Trailović. Jubilarni naslov njoj je i posvećen, jer ona je i osnovala teatar (sa idejom da odražava duh istoimenog festivala) na samom kraju svog životnog i profesionalnog puta: umrla je samo koji mesec kasnije, 7. avgusta 1989. godine. Tako se, čudnom igrom sudbine, Mirinim odsustvom mere godine života ovog pozorišta.

Da je poživela, prošle nedelje (22. januara) proslavila bi 95. rođendan. Govorila je da je “pozorište mesto u kome se na najuzbudljiviji način može proživeti život”, a svojim delom to i svedočila.

Donkihotovski borac, gvozdena dama, tigrica sa baršunastim kandžama, buldožer u vizonu (kako su je sve nazivali), karijeru je počela kao spiker Radio Beograda, reditelj i urednik u dramskoj sekciji, u međuvremenu postala student Muzičke akademije i Visoke filmske škole, kao i predavač radio-režije na Pozorišnoj akademiji. Sve je to u svojoj kreativnoj i intelektualnoj radoznalosti bila Mira Trailović, pa je sasvim jasna i njena izjava da je tek dolaskom u Atelje 212 završila lutanja po svojoj ličnosti.

Pročitajte još - Mira Trailović - Neprikosnovena vladarka teatra

Borislav Mihajlović Mihiz prisećao se trenutka kada mu je 1953. godine u “Tri šešira” Mira Trailović predložila da osnuju novo pozorište, moderno i avangardno, slobodno u formi i nezavisnije od vlasti:

- Negovaćemo kamernu dramu, pantomimu i šansonu, uvesti monodramu, recital i literarni kabare, crtala je Mira punačkom rukom po duvanskom dimu stare kafane svoje inovatorske zamisli - zapisao je Mihiz.

Mira Trailović Foto: Iz monografije Feliksa Pašića “Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta”

Tri godine kasnije “buldožer u vizonu” uspeo je u svom naumu: osnovala je Atelje kojim je nastavila da “iscrtava” svoju pozorišnu viziju. Išla je u korak sa svojim vremenom, pa i ispred njega. U Beograd je dovodila najveća imena pozorišne avangarde kao što su Ežen Jonesko, Žan-Pol Sartr, Edvard Olbi, Tomas Eliot, Stanislav Vitkjevič. A kakav je ona utisak ostavljala na ove svetske veličine, najbolje svedoči odgovor Ežena Joneska na pitanje šta je video u Beogradu te davne 1971. godine:

- Miru Trailović. Zar to nije sasvim dovoljno?

Rediteljka, dugogodišnja upravnica i jedan od osnivača Ateljea 212 (1956), Bitefa (1967) i Bitef teatra (1989) bila je i umetnički direktor Međunarodnog pozorišnog festivala u Nansiju i dobitnica francuskog ordena Legija časti.

Sa Jovanom Ćirilovim Foto: Iz monografije Feliksa Pašića “Mira Trailović, gospođa iz velikog sveta”

Njenom režijom “Fausta” u sali sa 212 stolica u zgradi nekadašnje “Borbe”, počeo je pozorišni život Ateljea 212. Postavila je na scenu, između ostalih, predstave “Don Žuan u paklu”, “Iza zatvorenih vrata”, “Stolice”, “Priča o vojniku”, “Nesporazum”, “Kosa”, “Čudo u Šarganu”. Pod Mirinom čvrstom rukom (ali uvek u mekanim rukavicama) Atelje je u socijalističkoj Jugoslaviji otvorio vrata sveta, šireći duh avangarde i na Istok i na Zapad.

Bitef teatar Foto A. Stanković

Nemirne prirode, širokog obrazovanja, nezaustavljive energije i stvaralačke znatiželje, imala je ambicija i za mnoge velike poduhvate. Sa Jovanom Ćirilovim osnovala je Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF), koji je u vreme Hladnog rata bio jedino mesto susreta umetnika sukobljenog sveta, s obe strane “gvozdene zavese”. Zahvaljujući njenom ugledu u Beograd su dolazili Semjuel Beket, Piter Bruk, Bob Vilson, Living teatar, Pina Bauš, La Mama, Grotovski…

Pročitajte još - Sećanje na Miru Trailović

Dve decenije kasnije imala je snage da inicira i stvaranje Bitef teatra, u rekonstruisanoj zgradi evangelističke crkve pored Bajlonijeve pijace, na današnjem skveru s njenim imenom. Vešto je balansirala i uspevala da održi ravnotežu na tankoj političkoj žici svog vremena, a da to uvek nije bilo lako svedoči i jedna njena, usputna rečenica: “Kako je teško celog života biti jači nego što si u stvari...”

Uskoro će na “svom” skveru i u teatru kome je udahnula život, dobiti predstavu s posvetom. Zašto “M.I.R.A.”? Možda objašnjenje leži u njenom odgovoru novinarima na pitanje kako bi htela da se predstavi. Odabrala je akronim:

- M, kao marljiva. I, kao iracionalna. R, kao radosna. A, kao “ako, baš me briga”. MIRA.