"ČOVEK je večiti istraživač. Čovek je večito dete igre. Čovek je i večiti stvaralac."

Tako je govorio akademik Vladeta Jerotić (1924-2018). Malo ko je razumeo čoveka kao on. Kao neuropsihijatar posle dugogodišnjeg rada shvatio je da nauka kojom se bavi nije dovoljna, pa se okrenuo duhovnosti. Bio je istinski hrišćanin i u vremenu kada to "nije bilo pametno". Bio je čovek vere, ali ne radikalan i zadrt, učio je da polazna tačka hrišćanstva nije verovanje nego - ljubav.

Pročitajte još - PLEMENITI UČITELj SRPSKOG NARODA (1): U svakome je video dobro

Izuzetan poznavalac književnosti i umetnosti, ali religijski utemljen u pravoslavlju i duhovno otvoren prema najraznovrsnijim fenomenima života i kulture, Jerotić je, po mnogima, bio sveštenik nauke. Most između teologa i psihijatra gradio je godinama, njegove pisane i izgovorene reči su se sa izuzetnom pažnjom slušale i čitale. Mnogi ljudi su u njegovom delu prepoznali duhovno vođstvo, a u njemu velikog učitelja života.

Pročitajte još - PLEMENITI UČITELj SRPSKOG NARODA (2): Organska odbojnost prema politici

- Odnos religije i nauke možemo pratiti od najstarijih vremena ljudske istorije - objašnjavao je Jerotić. - Nauka i vera se dopunjuju objašnjavajući jednu istu stvarnost, jednog Boga, na dva različita, ali komplementarna načina. Čovek veruje da bi znao. Saznanje je isto tako cilj religije, kao i nauke i tu ne postoji suprotnost. Pitate se kako naučnik uopšte može da dođe do religije kada je njegova oblast istraživanja priroda, a ne transcendencija.

Pročitajte još - PLEMENITI UČITELj SRPSKOG NARODA (3): Niko nije do kraja hrišćanin

Naučnik, ipak, stiže do religije, gotovo svi veliki naučnici kroz istoriju bili su religiozni, onda kada je nezadovoljan postignutim saznanjem koje mu nauka pruža, kada se suočava sa granicom racionalnog i determinisanog, pa u jednom trenutku može da zaključi da je svet iracionalan bar koliko i racionalan.

Pročitajte još - PLEMENITI UČITELj SRPSKOG NARODA (4): Svojim rečima širio ljubav

Nesporna je činjenica da je Jerotić imao velike zasluge za masovno okretanje srpske inteligencije ka duhovnosti. Mnogi su u njemu nalazili inspiraciju dok je govorio o Kafki, Tomasu Manu, Dostojevskom, Tolstoju... Skoro da nema značajnijeg mislioca o kome nije pisao. U mladosti se dopisivao sa Heseom, radio je sa Selimovićem, Andrićem, Makavejevim, družio se sa Isidorom Sekulić, voleo je predavanja Nikole Miloševića.

Davao se do neslućenih granica i u godinama kad se ljudi povuku. Zahvaljujući dubini njegove misli i lakoći stila kojim je pisao, njegovo delo je duboko prodrlo do raznovrsnih čitalačkih slojeva, o čemu govore za naše prilike fantastični tiraži njegovih knjiga.

- Traži i traži, padni i ustani, možda ćeš u jednom trenutku dobiti pravi odgovor - savetovao je Vladeta Jerotić. Njegovu misiju će nastaviti njegova dela.

MEŠA, ANDRIĆ I CRNjANSKI

AKADEMIK Jerotić je proučavao i psihološke portrete srpskih pisaca. Nije skrivao da su mu Andrić, Crnjanski i Selimović bili najzanimljiviji.

- Ko je mogao bolje od Andrića objektivno da sagleda život u Bosni, i onaj prošli, i onaj za vreme njegovog života, i ovaj današnji - pitao je Jerotić. - Crnjanski je apsolutni pesnik, bilo u kojoj oblasti književnosti da se ogledao. Meša Selimović je uzbudljivo i doživljeno iskazao tragičnost života u svom najboljem romanu "Derviš i smrt".

(Kraj)