CELOG života isključivo sam se bavio stvaranjem puta da duhovna sloboda može da se iskaže - govorio je Slobodan Mašić (1939-2016), arhitekta, grafički dizajner i prvi srpski nezavisni izdavač, u jednom od poslednjih intervjua. Na njegov jedinstven kreativni i slobodarski duh večeras će podsetiti retrospektivna izložba "Mašić" u Muzeju primenjene umetnosti, koja će biti otvorena u 19 časova.

Postavku čini veći deo zaostavštine jednog od najznačajnijih umetnika koji je tokom pola veka oblikovao vizuelne komunikacije u Srbiji i Jugoslaviji, a prošle godine ju je MPU dobio na poklon od njegove udovice i višedecenijske saradnice Savete Mišić. Upravo je Saveta, koju je upoznao na studijama arhitekture, bila saučesnik u stvaranju nekih od najprepoznaljivijih radova Slobodana Mašića - vizuelnog identiteta Bitefa, plakata Festa i filmova crnog talasa ("Ranih radova" Želimira Žilnika i "Nevinosti bez zaštite" Dušana Makavejeva).

Pročitajte još - Graditelje izbacili rokeri

Već sredinom šezdesetih Mašić je napravio svoje prve plakate i kataloge za Dom omladine (izložba Radomira Damjanovića Damjana) i Grafički kolektiv, sa suprugom osnovao studio "Struktura", uređivao "Vidike", grafički oblikovao časopise "Susret", "NB 68" i "Rok", otpočeo saradnju sa Ateljeom 212...

Ali, neizbrisiv trag u našoj kulturi i društvenoj svesti, ostaviće njegova "Nezavisna izdanja", pokrenuta 1966. objavljivanjem zbirke pesama "Pustinja" Marije Čudine, sa ručno savijenim stranica i u nestandardnom formatu, sa grafikom Leonida Šejke kao ilustracijom. Kao nezavisni izdavač objavio je više od 500 naslova.

- Pokušao sam da slobodu u koju sam verovao udenem u milion ljudi, u milion knjiga koje smo napravili - ispričao je jednom prilikom.

Neke od njih, poput "Muke sa rečima" Milovana Danojlića imale su tiraž i od 10.000 primeraka, a druge kao "Crveni kralj" Ivana Ivanovića dospele su na sud, a autor u zatvor.

I prvo štampano delo Aleksandra Solženjicina objavljeno u inostranstvu, štampala su "Nezavisna izdanja" Slobodana Mašića.

- Bio je neprikosnoven u iskazivanju svojih stavova - beleži Miroslav A. Mušić, u tekstu kataloga izložbe.

- Polazio je sa stanovišta da svaki grafički znak, linija i belina imaju svoje mesto, simboliku i opravdanje. Sposobnošću izdvajanja uspostavljao je dijalog sa svetom.

Bila su to kritička razmatranja vođena grafičkim jezikom sa težnjom da se iskaže mišljenje, stav o pojedinim vrednostima, zabludama ili utopijama.


IZLOŽBE I NAGRADE

MEĐU pozorišnim plakatimna Slobodana Mašića, izdvajaju se oni za predstave Jugoslovenskog dramskog - "Troil i Kresida", "Lažni car Šćepan Mali", "Bure baruta". Samostalno je izlagao u Muzeju primenjene umetnosti i Salonu MSU, na Bijenalu u Veneciji, a grupno u Varšavi, Tojami (Japan), Kolorado Springsu, Kilu, Brnu, Štutgartu, Parizu, Ljubljani, Zagrebu...

Dobitnik je nagrade Bijenala u Brnu, nagrade Oktobarskog salona, Sterijinog pozorja, dve Velike nagrade Majskog salona, posebne nagrade prvog Bijenala scenskog dizajna.