KNjIGA "170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji" puna je tehničkih grešaka. U njoj su navedene ličnosti koje se nikad nisu bavile arhitekturom, a izostavljeni oni koji su dali veliki doprinos ovoj profesiji. Neoprostiva greška je da je fotografija dograđene staklene konstrukcije na internatu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta iz 2000. potpisana kao rad čuvenog Aleksandra Deroka.

Ovo za "Novosti" kaže Zoran Manević, poznavalac istorije arhitekture, i dodaje:

- Knjiga ruši autoritet Arhitektonskog fakulteta. To je škola za arhitekte, a ne za pevače! Mlade arhitekte ova knjiga uči da je svejedno kojim će se od ovih zanimanja baviti, jer su u njoj date biografije Margite Stefanović iz "Ekatarine Velike", Predraga Vraneševića iz "Laboratorije zvuka", kompozitora Sanje Ilića...

Manević podseća da Arhitektonski fakultet nije škola ni za likovne umetnike, pa tako u ovoj knjizi nije trebalo da se nađu ni umetnik Dragan Papić, pisac i slikar Mileta Prodanović, niti izdavač Slobodan Mašić, jer iza sebe nemaju arhitektonsko delo.

- Bez obzira na to što je Vlada Veličković nekad završio arhitekturu i što je svetski priznat umetnik, ni njemu nije mesto u ovoj knjizi - tvrdi Manević. - Nameće se pitanje da li je Veličković poznatiji arhitekta od Marija Jobsta, koji je, između ostalog, radio "crvenkape" na Novom Beogradu. On nije u ovom izboru, a Veličković jeste! I nigde ne piše da je Peđa Ristić projektovao više od sto crkava, a u knjizi nema ni Zorana Jakovljevića, koji je bio prva violina Gradskog zavoda za zaštitu spomenika, nema ni Vojislava Koraća, koji je radio u Banjskoj...

Urednici knjige profesori Zoran Lazović i Vladimir Mako, međutim, ističu da su kroz specifičan izbor ličnosti za ovu knjigu hteli da pokažu raznolikost puteva koje obrazovanje arhitekte pruža.

- Sadržaj knjige načelno čine sudbine 170 arhitekata, ali i stvaralaca iz drugih profesija, koji su imali značajan udeo, pre svega kao učesnici u obrazovanju Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, ali i ostvarili vredne rezultate u arhitektonskoj profesiji i uspešno se bavili drugim, sestrinskim zanimanjima - navode urednici. - Cilj monografije nije bio da se enciklopediraju biografije ljudi, već da se ukaže na značajne ličnosti i da se one portretišu kroz minimum podataka i slika, da se otmu prolaznosti, nestajanju i vremenu. U knjizi je samo započet proces ukazivanja na postojanje značajnih i afirmativnih ličnosti, koje su bili neimari našeg obrazovanja i graditelji naše kulture, urbaniteta i životne sredine. Taj proces će, nadamo se, biti nastavljen.


ZAMENjENE STRANICE

CEO tiraž prvog izdanja "170 ličnosti za 170 godina visokoškolske nastave u oblasti arhitekture u Srbiji" navodno je povučen, zbog mnogo materijalnih grešaka. Jedan od urednika Zoran Lazović, međutim, tvrdi da su napravljene samo dve greške i zbog njih su zamenjene samo dve stranice.

- Nismo imali mnogo vremena, radili smo samo nekoliko meseci. Ovakve knjige pripremaju se i po nekoliko godina, pa je normalno da se potkrala poneka greška - objasnio je Lazović.