GOTOVO do poslednjeg daha, arhitekta i urbanista Branislav Jovin (1935-2018), koga su u ponedeljak na Novom groblju u večnost ispratili rođaci, prijatelji, kolege i poštovaoci, borio se za to da Beograd dobije metro. Beogradskom podzemnom železnicom počeo je da se bavi još pre 42 godine, kao rukovodilac projekta "Metro Beograd 1976 - Studija podobnosti metro-sistema" u Zavodu za izgradnju grada, zalažući se za "urbanistički preokret", nasuprot postojećem "automobilsko-tramvajskom urbanizmu". Realizaciju svojih vizija, nažalost, neće dočekati.

Izvedena arhitektonska baština Branislava Jovina, koji je rođen u Odžacima kod Sombora, gimnaziju je završio u Novom Sadu, a Arhitektonski fakultet u Beogradu, velika je i značajna. Projektovao je zgrade Skupštine opštine Novi Beograd (sa arhitektom Stojanom Maksimovićem) i Urbanističkog zavoda Beograda i bio angažovan u velikom poduhvatu projektovanja auto-puta kroz Beograd.

Pročitajte još - Odlazak Marije Jovin

Njegov opus činile su i pešačke zone, prvo u Knez Mihailovoj, a potom i u Nišu (sa Sinišom Temerinskim i Marijom Jovin) i Zaječaru. Projektovao je nekoliko javnih česama (Beograd, Herceg Novi i Trebinje), učestvovao i dobijao nagrade na mnogobrojnim konkursima, bio poznat kao neprevaziđeni crtač... Nosilac je dve Oktobarske nagrade grada Beograda, nagrade dnevnog lista "Borba" i Velike nagrade za arhitekturu.

Njegova urna biće položena u Aleji zaslužnih građana.


KREATIVNI TANDEM

SA suprugom, čuvenim arhitektom Marijom Jovin, koja je preminula u februaru ove godine, učestvovao je na više arhitektonsko-urbanističkih konkursa, na kojima su osvojili prve nagrade. To su, između ostalog, projekat uređenja prostora oko Muzeja "25. maj" u Beogradu, uređenje glavnog trga i pešačke zone Niša i Zaječara, uređenje starog jezgra Zemuna i gradskog jezgra Brčkog.