ARHITEKTA i neumorni čuvar naše kulturne baštine Marija Jovin (1934-2018), preminula je u subotu ujutru, a porodica, prijatelji i kolege oprostili su se sa njom u utorak na beogradskom Novom groblju. Čitav radni vek provela je u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, gde je i posle penzionisanja, sve do 2007. volonterski nastavila svoju misiju brige o spomenicima.

- Nije imala dece, njena deca su bila njena struka i spomenici kulture, kojima je posvetila svoje vreme, znanje i trud - rekao je u utorak na ispraćaju za kremaciju njen višedecenijski saradnik, arhitekta Siniša Temerinski. - Na oko 60 objekata, većinom kulturne baštine najviše kategorije, obavila je istraživanja, izradu dokumentacije i projekata i izvođenje konzervatorskih radova. Broj objekata koje je uradila je veći od broja objekata koje je uradio ostatak arhitektonskog odeljenja Republičkog zavoda za isto vreme...

PROČITAJTE JOŠ - PRIČA NEBOJŠE GLOGOVCA: Sve moje pseće ljubavi

Pred takvom neverovatnom energijom, stručnim znanjem i nesalomivim integritetom čovek može samo da se pokloni.

Za rad na zaštiti kulturne baštine dobila je 2012. nagradu ULUPUDS za životno delo, a zajedno sa Temerinskim, za Centar za posetioce Lepenski vir, pripalo joj je, iste godine, priznanje za autorsko delo na arhitektonskom konkursu "Večernjih novosti". Od 2009. je pet godina rada uložila u projekat "Revitalizacija tvrđave Golubac", a iako je ovaj njen rad doneo Srbiji 6,7 miliona evra bespovratne donacije, sa početkom realizacije je doživela nešto sa čime nije uspela da se izbori. Poslednjih godina, Golubac joj je naneo mnogo stresa i profesionalnog razočaranja. Kao veliki borac, Marija Jovin se, ipak, nije predavala i radila je sve do pre nekoliko dana. Umrla je u 55. godini radnog veka.


SUPRUG BRANISLAV

SA našim čuvenim arhitektom Branislavom Jovinom, sa kojim je bila u braku, na više arhitektonsko-urbanističkih konkursa, osvajala je prve nagrade. To su, između ostalog, projekat upeđenja prostora oko Muzeja "25. maj" u Beogradu, uređenje glavnog trga i pešačke zone Niša i Zaječara, uređenje starog jezgra Zemuna i gradskog jezgra Brčkog.