OČUVAJMO jezik - sačuvajmo zemlju, naziv je programa ovogodišnjeg, 85. po redu, Vukovog sabora, najveće kulturne svetkovine kod Srba, koji će biti svečano otvoren večeras, u 20 časova, u Vukovom domu kulture u Tršiću. Osim u rodnom selu Vuka Stefanovića Karadžića, oca naše pismenosti i kulture, saborski sadržaji održavaće se i u manastiru Tronoša, Loznici i u Beogradu, od 10. do 16. septembra.

Po tradiciji, na večerašnjem otvaranju u Domu kulture biće podignute saborske zastave, intonirana "Himna Vuku" Stevana Mokranjaca, uz obraćanje predstavnika grada i države. Prvi saborski dan obeležiće monodrama "Vuk Karadžić", u izvođenju Ivana Bekjareva, koncert hora "Svetog Serafima Sorovskog", izložba fotografija "Arlem - umetnički karavan" iz Arilja i izložba slika sa međunarodne likovne kolonije "Gamzigrad".


PROČITAJTE JOŠ:
I Popa bio na korak da dobije "Nobela"

Saborski sadržaji biće posvećen slavnom Vuku, u ime čijeg se imena i dela svetkuje, i predstavljanjem knjige o njemu dr Boška Suvajdžića. Vukov sabor podsetiće posetioce i na čuvenog lozničkog i srpskog protu Ignjata Vasića, a biće reči i o Tekerišu, kao i o junacima sa proboja Solunskog fronta.

Završna svečanost je u nedelju, 16 septembra, treće nedelje septembra, po tradiciji koja je ustanovljena od osnivanja ove manifestacije, davne 1933. godine. Centralno mesto poslednje večeri imaće premijera predstave "Srpski rječnik" Staše Petrović, u režiji Darka Kamarita.

U popodnevnom delu programa nastupiće "Garavi sokak". Saborske goste i učesnike će pozdraviti Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, a čast da bude ovogodišnji saborski besednik pripala je profesoru dr Veljku Brboriću, redovnom profesoru Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Vukov sabor organizuju grad Loznica, tamošnji Centar za kulturu "Vuk Karadžić" i Vukova zadužbina.


PROČITAJTE JOŠ:
Živi duh Nadežde Petrović

VELIKI UGLED

NA dan otvaranja obnovljene Vukove kuće, 17. 9. 1933. godine, održan je prvi Vukov sabor koji je imao karakter velike narodne svetkovine. Na svečanosti su govorili predstavnici kralja, Vlade, Crkve, Univerziteta, Akademije nauka. U početku sabori su imali pretežno zavičajno obeležje, održavali su se ispred Vukove kuće. Bogaćenjem programa, kao i povećanjem broja učesnika, Sabor je vremenom postao jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija.