ЛИКОВНА колонија "Сићево" је најстарија колонија на Балкану јер је давне 1905. године, опчињена лепотом Сићевачке клисуре, велика српска сликарка Надежда Петровић управо на том месту окупила своје словеначке и хрватске колеге с којима је студирала у Минхену. Ове године, на предлог председника Савета манифестације и селектора Колоније Миодрага Анђелковића, магистра графике, у Сићеву ће уметничка дела стварати до 13. септембра 12 учесника из земље и иностранства.

УЧЕСНИЦИ овогодишње колоније не крију своју опчињеност лепотама природе, али им је и велика част да буду део нечег што је започела наша славна сликарка. Од стотинак сликарских колонија у Србији, ова у Сићеву је једна од десетак најугледнијих.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Минојски диск као славски колач

- Ова колонија има посебно место у сликарском свету јер је дух Надежде Петровић присутан у сваком кутку овог простора - каже сликар Зоран Граовац из Београда, док је сликару из Скопља Милошу Милосављевићу посебно драго што је један од учесника колоније његов професор Ђура Радовић, с којим се срео после 14 година.

- Ова клисура за мене има посебну симболику, јер је она пут који је одувек водио из Софије у Европу - каже сликар Росен Тошев.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОД ЗАШТИТОМ УНЕСКА: Значај Дунавског лимеса

ИСТОРИЈАТ Током 54 године рада Ликовне колоније "Сићево", обновљене 1964, учествовало је готово 500 академских уметника различитих генерација и стилских опредељења из свих крајева некадашње Југославије и из иностранства.

Милица Тодоровић, уметнички директор Галерије савремене ликовне уметности у Нишу, која је организатор Колоније, подсећа да ће изложба радова насталих током ове колоније бити приређена у Павиљону у Тврђави у новембру.

- Током трајања Колоније уметници ће имати прилику да посете културно-историјске споменике града Ниша, неки од манастира у близини и саму Сићевачку клисуру, која је редак природни феномен - истиче Милица Тодоровић.

ИНАЧЕ, у првом сазиву Колоније, далеке 1905. године, поред Надежде су били још Рихард Јакопич, Иван Грохар, Фердо Весел, Пашко Вучетић и Иван Мештровић.

- Импресионирана сам оним што је Надежда учинила на пољу уметности, али и покретању ове колоније. За жену тог доба то је било веома смело. О Надежди смо учили из историје уметности, али смо овде пуно сазнали о њеним активностима, које нису само сликарске, али јесу уметничке - рекла је Ана Видмар, из Словеније.