KADA je 1983. godine sa suprugom Mlađom osnovala Fond za pomoć invalidnoj deci, za moto je uzela stihove Mire Alečković: “Kad gledam ljude, da vidim ljude hoću, što svoje srce drugom daju da ublaže bol i samoću.”

Tokom svog dugog životnog veka dobila je oko sedamdeset plaketa za humanitarni rad, između ostalih i Plaketu grada Soluna. Novinari Jugoslavije dodelili su joj priznanje za najhumanije delo, a 45 godina je na Sajmu knjiga imala svoj štand na kome se, takođe, neumorno bavila humanitarnim radom. Svako ko bi ubacio novčić u kasicu Fonda, dobijao bi neki poklon, lutkicu, crtež, sliku, suvenir. Lutkama je zabavljala decu širom Jugoslavije, a jedna od njih za nju ima poseban značaj: lutka Sarmika kojeg je 1956. godine dobila od Sergeja Obrascova, direktora Centralnog pozorišta lutaka u Moskvi...

Pročitajte još - Slavno doba "Vesele večeri"

Veselinovići ljubav nisu trošili, ona im se s godinama samo množila. Nesebično su je poklanjali drugima. Branka je govorila:

- Ja, nažalost, nemam decu, ali sam veliki deo života provela pomažući deci. Tokom svih ovih godina ne postoji dom za decu bez roditelja koji nisam obišla, od “Bijele” u Crnoj Gori, do doma u Novom Sadu. Nikad nisam zadovoljna, a uvek sam srećna.

Pročitajte još - Plemenita za orden

Verujem u humanost, ostajem dosledna porodičnom vaspitanju i društvu u kojem živim. Nas humaniste treba još više iskoristiti, pa da palicu predamo drugima. Mladima treba upućivati poruke i verovati im - izjavila je u jednom našem razgovoru, ova izuzetna žena.

Pročitajte još - Ljubav došla u "Svađama"

Njena velika prijateljica Desanka Maksimović govorila je da na dnu Brankinog humora, leže suze. Kaže da nikada nije htela da misli koliko su bolesni oni koje je posećivala, uvek se trudeći da ne vidi njihov hendikep. Tugu je pred njima krila, plakala tek kad dođe kući.

Sa suprugom Mlađom svojevremeno je sakupila oko sedam stotina lutaka i najveći deo darivala Zmajevim dečjim igrama. I sada, dok se bliži stotoj, ne prestaje da misli kako bi još mogla nekom da pomogne. I dalje neumorno daruje slike, lutke, knjige, uspomene s putovanja, priznanja...

- Ako si živ, nemoj da misliš kako si svakog dana sve stariji. Ako si sam, razgovaraj sa slikama svojih dobrih prijatelja, razmišljaj glasno - pa nećeš biti sam. Ja recitujem, čitam knjige, novine, gledam televiziju. Telefoniram. Još dobro čujem... - izjavila je u nekom od razgovora za naš list Branka Veselinović.

Napisala je i dve zbirke pesama. Tako, svoju “Knjigu o dobroti” deli nesebično, kao i sve drugo. Kaže za sebe da je hrabra žena. I optimista. Bolesnima, a i zdravima poručuje:

- Ne treba se ničeg stideti, ni bojati. Ni bolesti, ni smrti. Što bi rekla Desanka Masimović, s kojom sam se godinama družila: “Daj vam, bože, moje godine. Ja u vaše više neću moći...”

BEZ ZAVISTI I SUJETE

SVAKOG dana sam sve starija, ali mislim - neću o tome da mislim. Važno je živeti bez zavisti, sujete, biti umeren u svemu i voleti ljude. Ako ne znate da praštate, naučite. Preskočite povređenost i idite dalje - rekla je u razgovoru, za “Novosti”, popularna glumica, objašnjavajući kako sačuvati svoj mir i u poznim godinama.

(Kraj)