GLUMICA, lutkar, vatrogasni oficir, ambasador UNICEF-a, nosilac plakete "Novosti" za "Najplemenitiji podvig godine", počasni građanin Novog Sada i Dečjeg sela u Sremskoj Kamenici, dobitnica Ordena rada za zlatnim vencem, Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijene i Vukove nagrade i, pre svega, humanista kakvog naša zemlja nije imala - Branka Veselinović.

Sa svojih, uskoro sto godina (rođena je 16. septembra 1918. godine) verovatno je najstarija glumica na Balkanu i poslednja iz plejade osnivača Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Celog života obilazila je domove za nezbrinutu decu, stare i bolesne, poklanjala lutke, slike, stihove i reči utehe onima kojima su bile najpotrebnije. Sa pokojnim suprugom i kolegom osnovala je Fond Branke i Mlađe Veselinovića za pomoć invalidnoj deci, a pre šest godina od novca koji su njih dvoje poklonili matičnom pozorištu, svakog 3. aprila dodeljuje se godišnja nagrada glumcu za najbolje ostvarenje u sezoni. Ipak, ni država, ni Jugoslovensko dramsko, pa ni kolege, za sve ono što je do sada uradila - nisu joj se još odužili.

Pročitajte još: Branka Veselinović: Neka vam Bog da moje godine

Rođena je u Starom Bečeju, gde joj je otac bio bibliotekar Matice srpske, deda učitelj, a pradeda sveštenik. Ćerka Aleksandra i Jovanke Ćosić (kao i svi u njenoj porodici) od rane mladosti bavila se humanitarnim radom, pa bi se zato, kako kaže, moglo reći i da je Crveni krst oduvek bio član njene familije.

Pročitajte još: "NOVOSTI" KOD BRANKE VESELINOVIĆ: I u 99. godini sam mlada jer imam dušu od svile

Dok je pohađala treći razred Trgovačke akademije u Novom Sadu, u ondašnjem "Vremenu" izašao je oglas za tek osnovanu glumačku školu pri Narodnom pozorištu. Od sto pedeset kandidata primljeno je šesnaest - i Branka među njima. Na poziv Tomislava Tanhofera dobila je ulogu Berte u Dikensovom "Cvrčku na ognjištu" u SNP, s njom i prvu pohvalnu pozorišnu kritiku. A prva korpa cveća stigla je od njene profesorke hemije Bokšin, uz komentar da joj (za razliku od hemije) daje ocenu "odličan pet". Posle Novog Sada, Branka se seli u Beograd i počinje da igra u Umetničkom pozorištu "Na Kolarcu". Rukovodilac je bio Jovan Konjović, a članovi velika imena - Olgica Spiridonović, Blaženka Katalinić, Viktor Starčić, Jovan Kulundžić i drugi. To doba pamti po oskudnoj zaradi, ali velikom entuzijazmu i disciplini.

Malo se zna da je mlada glumica bila i ilegalac u okupiranoj zemlji:

- Na početku Drugog svetskog rata postala sam skroman ilegalac, omladinka. Moj zadatak bio je raspodela lekova, šećera, higijenskog materijala. Veza su bili mladi glumci Nada Tošić i Petar Matić... - pripovedala je u jednom razgovoru za naš list Branka Veselinović.

U Narodnom pozorištu u Beogradu provela je tri sezone (1944-1947), a u vreme obnove i izgradnje zemlje išla je i na radne akcije:

- Bila sam na pruzi Šamac-Sarajevo i Brčko-Banovići. I pored mog, tada velikog repertoara, otišla sam na akcije. Radila sam kao kulturni referent, dirigovala horom, recitovala akcijašima. Volela bih da danas vidim mlade na gradilištu. Tamo sam čak pomalo naučila makedonski i slovenački jezik...

UMETNIČKA DUŠA

U TREĆOJ godini počela je da uči balet, u trinaestoj je pisala pesme. Sa dvadeset tri je postala već poznata glumica, sa trideset tri došla na film, a od 43. rođendana - intenzivno slika. Onda su došla na red gitara i strani jezici...