Trajanje uz gusle, kolo i slavu

KRSNA slava, kolo, zlakuska grnčarija, narodni instrumenti frula i gusle, kosovski vez, nakit rađen filigranskom veštinom... Sve je ovo deo postavke izložbe "Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije" u Etnografskom muzeju u Beogradu.

Pročitajte još:Etnografski muzej: Gubi se trag eksponatima

Kroz fotografije, video-njmaterijale i muzejske predmete predstavljeno je 37 elemenata upisanih u Nacionalni registar, sačuvanih kao deo živog nasleđa, obeležja identiteta.

- Eksponati, koji su deo fonda Centra za nematerijalno nasleđe, dokumentuju postojanje tradicije u savremenom životu - kaže autorka izložbe Danijela Filipović. - Naše nematerijalno kulturno nasleđe na izložbi je prokazano kroz pet oblasti - običaji, tradicionalni zanati, znanja i veštine pripremanja hrane, usmene tradicije i izvođačke umetnosti. Sa tih različitih aspekata pokušali smo da predstavimo sve ono što je u ovom trenutku upisano kao nasleđe koje se prenosi kroz generacije.

Poseban deo izložbe zauzimaju porodična slava i narodna igra kolo, koji je zaštitio i Unesko. Izložene su i gusle, kao tradicionalni instrument Srba, koji će se uskoro, takođe, najverovatnije naći na listi nematerijalne baštine sveta.

Pročitajte još: Ona je čuvarka prošlosti podno Kopaonika

- Odluka o upisu biće doneta krajem ove godine - objašnjava Filipović. - Nematerijalno kulturno nasleđe, ili kako se često naziva živo nasleđe, možemo prepoznati kroz prakse, prikaze, izraze, znanja, veštine, instrumente i predmete, koji su deo prošlosti, ali i savremenog života jedne zajednice. Kao obeležje identiteta zajednice, prenosi se s generacije na generaciju i njegovim nosiocima pruža osećaj pripadnosti.

Gusle zaslužuju da budu na listi baštine sveta

Etnografski muzej u Beogradu je od osnivanja 1901. godine posvećen proučavanju tradicionalnog načina života, a izložba "Nematerijalno kulturno nasleđe Srbije" već je osvojila publiku u Ljubljani.

Slavski kolač

FILIGRAN I ČUTURE

NACIONALNI registar nematerijalnog kulturnog nasleđa čine elementi rasprostranjeni i prisutni na teritoriji Srbije - kaže Filipović. - Deo Nacionalnog registra su i zanatska znanja koja se generacijama prenose u određenim porodicama, kao što je filigranski zanat ili izrada drvenih čutura, a tu su u neki od običaja i veštine koje svedoče da nematerijalno kulturno nasleđe živi sa svojim nosiocima i da može biti prisutno u više različitih sredina ili preneto iz jedne sredine u drugu.

Čuture za vodu