Fransisko Lopes Sača: Kastro je zabranjena tema

U kubanskoj književnosti ne postoji cenzura. Nijedna tema više nije zabranjena. Objavljuju se romani koji veoma kritično govore o savremenom kubanskom društvu i vlasti. Jedino što i dalje podleže zabrani je ismevanje istorijskih figura, pre svih, Fidela Kastra i pesnika Hosea Martija, koji je naš nacionalni heroj - kaže, za “Novosti”, Fransisko Lopes Sača, poznati kubanski književnik, esejista, kritičar i profesor na Akademiji umetnosti, koji je nedavno bio gost Beograda.

Lopes Sača pojašnjava da se u mnogim savremenim romanima otvoreno kritikuje kubansko društvo, kao i mnoge anomalije i problemi tokom vladavine El Komandantea.

- Mnogi pisci kroz usta svojih junaka govore o Kastrovim pogrešnim odlukama. Dozvoljeno je da ga kritikuješ, ali je zabranjeno da se na bilo koji način ismeva ili ponizi njegovo ime.

Po rečima našeg sagovornika, teme su se značajno promenile krajem osamdesetih godina. Pisci su napustili do tada uobičajene motive - kritiku kapitalizma i veličanje revolucije i borbe i okrenuli se intimističkom pogledu na svet. Takvo razmišljanje iznedrilo je literaturu koja je veoma kritična prema životu i društvu i tretira realne probleme današnje Kube, korupciju, siromaštvo, nasilje.

- Postoje različiti književni stilovi, a jedan od uspelijih je “prljavi realizam” koji opisuje život najsiromašnijih slojeva kubanskog društva: prosjaka, pijanaca, prostitutki, transvestita, beskućnika... Jedno od najboljih dela ovog pravca je “Kralj Havane” Pedra Huana Gutjeresa, roman koji prikazuje surovu stvarnost marginalaca.

PROČITAJTE I: Nada Popović Perišić: Više volimo ''bočne udarce'' nego naš uspeh

I dok književnost, ali i kubanski teatar tretiraju brojne probleme savremenog društva gotovo bez upliva cenzure, film je “mnogo bolje praćen”.

- Ako govorimo iskreno, filmovi imaju najveću publiku, pa je i njihov uticaj neuporedivo značajniji od književnosti ili pozorišta. “Problematični detalji” mogu izazvati pažnju cenzure i nekada zapečatiti sudbinu filma - objašnjava Lopes Sača.

Nekada tradicionalno dobre “veze” između Kube i Srbije, po njegovom mišljenju, danas su gotovo nestale.

- Srbi su narod čija je istorija puna borbe i okupacija, baš kao i naša. Po tome smo slični. Nažalost, za razliku od mladog sveta u Srbiji koji i dalje voli Kubu i zna mnogo o njoj, nove generacije Kubanaca o vašoj zemlji ne znaju gotovo ništa. Oni stariji pamte Tita, revoluciju i socijalizam, dok su ovi mlađi bliži sa Rusima i Kinezima.

Kubanski književnik smatra da je šteta što ne postoji bolja razmena na polju umetnosti, jer je “srpska kultura na zavidnom nivou”. O njoj, međutim, na najpoznatijem karipskom ostrvu ne znaju ništa - uz jedan izuzetak!

- Kubanci svih generacija obožavaju filmove Emira Kusturice. Oni se i danas repriziraju na državnoj televiziji. Kusturica je pomalo i “naš”, jer njegovi filmovi pripadaju magičnom realizmu, nastalom u Latinskoj Americi - kaže Lopes Sača.

MILION LjUDI NA SAJMU KNjIGA

SAJAM knjiga, koji se svakog februara održava u Havani, jedan je od najmasovnijih kulturnih događaja na svetu. Svake godine poseti ga više od milion ljudi.

- Kultura je jedan od prioriteta kubanske vlade. Imamo razvijen sistem umetničkih škola, koje spadaju među najcenjenije na svetu. Kubanski nacionalni balet spada među pet najboljih. Vlada je ove godine izdvojila pet procenata budžeta za kulturu i sport - kaže Fransisko Lopes Sača.

POLITIČARI SU "OTELI" KULTURU

TOKOM 1971. godine, po rečima Lopes Sače, “promenjena su pravila igre”:

- Političari su “oteli” kulturu od umetnika. Umetnost je izjednačena sa ideologijom i pretvorila se u propagandnu mašinu. Za samo nekoliko godina izgubili smo veliki deo kulturnog kapitala, ljudi su diskriminisani zbog vere, homoseksualizma, zato što “ne podržavaju dovoljno revoluciju”... Veliki broj umetnika napustio je Kubu. Onda je 1976. osnovano Ministarstvo kulture, sa jedinim ciljem - da vrati kulturu umetnicima.