Pobednik se krije u sutrašnjem broju

JOVAN PEJČIĆ (Beograd)

1. "HRISTOVA LUDA"

Stevan Tontić ("Arhipelag")

2. "ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ"

Milan Orlić ("Mali Nemo")

3. "SRODNICI"

Jovica Aćin ("Laguna")

4. "METAKRITIČKI IZLETI"

Marko Paovica (SKZ)

5. "IZGLEDAM, DAKLE NISAM"

Nenad Šaponja ("Prometej")

Dela štampana 2017. godine produžuju eru srpske književnosti i misli o njoj započetu 1994: nesigurnost, žurba, iracionalno takmičarstvo - preskakanje neoprostive nužnosti da se najmanje još godinu usredsređeno duhovno radi. To je odlika i četiri od pet naslova koje predlažem za nagradu.

PROČITAJTE JOŠ - Bez dobre priče nema dobre proze

Šaponja ima iskaz: "Suštinu ispisuju/tišina, udaljenost i samoća"; Paovica suvereno rekapituliše aspekte, stanja, teme i opsesije kritičkog govora o srpskoj književnosti najnovijeg vremena; Aćinu se u njegovom romanu životno poreklo i umetnički rad otkrivaju kao ubedljiva izvesnost individualne stvaralačke i očinske egzistencije; Orlić široko postavlja pa problematizuje dekonstrukciju subjekta i rekonstrukciju figure pripovedača u osnovnim delima Andrića, Crnjanskog i Pekića; knjigu Tontićevu u celini određuje eshato-paradoksalni himnički stih: "Svjetlosti, hvala ti!" Svako od izabranih dela zapravo je osobeni oblik suočavanja sa transcendentnim.

IRENA JAVORSKI (Beograd)

1. "ŽENA IZ HUAREZA"

Uglješa Šajtinac ("Arhipelag")

2. "DOLINA PLISTOS"

Dejan Ilić (NB "Stefan Prvovenčani")

3. "PAPIRNE DISKO KUGLE"

Dragoslava Barzut (Red Boh)

4. "ŽENSKI PORTRETI"

Igor Perišić (Institut za književnost i umetnost)

5. "TEORIJE EKSPERIMENTALNE TEKSTUALNE PRODUKCIJE"

Luka Bešlagić (FMK)

Pisana u neopostmodernističkom prosedeu, stilski savršeno izvedena, knjiga priča U.

Šajtinca, predstavlja primer prave savremene proze. Proze, u kojoj progovaraju muški protagonisti, uhvaćeni u nerazrešive paradokse savremenosti. Knjiga D. Ilića je visoko artikulisani, koherentni poetski tekst. Tačnije, poetski putopis, ali koji samo uslovno zadržava svoj okvir - kretanje pesnika-turiste kroz prostore Grčke i (pred kraj zbirke) Italije. U debitantskom romanu D. Barzut je uspela da veštim i nenametljivim preplitanjem različitih vremenskih i ujedno generacijskih ravni (SFRJ, Srbija) problematizuje društvenu homofobičnost, i u isto vreme ponudi model koji otvara novu perspektivu za razvoj domaće proze. Perišićeva knjiga posvećena književno-kritičarskom i teorijskom stvaralaštvu nekoliko odabranih, feministički deklarisanih, kao i kroz tu prizmu posmatranih autorki rođenih tokom šezdesetih godina - funkcioniše kao lična mini studija. Studija L. Bešlagića vrši intervenciju unutar dominantnih tokova srpske savremene teorije književnosti, udaljavanjem od imanentizma pri analizi selektovanih književnih i teorijskih eksperimentalnih tekstova.

PROČITAJTE JOŠ - Iskustva i sazrevanje u blizini smrti

DUŠICA POTIĆ (Beograd)

1. "DOLINA PLISTOS"

Dejan Ilić (NB "Stefan Prvovenčani")

2. "AUTO"

Marija Knežević ("Agora")

3. "ONA KOJA JESTE"

Vanja Mandić ("Laguna")

4. "ŽENSKI PORTRETI"

Igor Perišić (Institut za književnost

i umetnost)

5. "IZGLEDAM, DAKLE NISAM"

Nenad Šaponja ("Prometej")

Dejan Ilić je jedan od onih autora čija je svaka nova knjiga događaj. Tako je i s njegovom novom zbirkom. Autor oblikuje slike velikog simboličkog i značenjskog naboja, u kojima se prožimaju prošlost sa sadašnjošću, svet umetnosti i svet ideja sa stvarnošću, a život i smrt spajaju u nerazlučivost kružnica smenjivanja. Roman M. Knežević je priča o savremenom svetu, dok vremensku usredsređenost prati spajanje dve različite tačke globa - Srbije i Amerike. Obuhvatajući ratom i siromaštvom uništenu Srbiju te zemlju blagostanja, autorka prostorno kontrapunktne tačke poistovećuje u preispitivanju, koje provocira njihova lica i naličja. Prvenac V. Mandić je ljubavni roman - ne tako čest u našoj savremenoj književnosti. Tema ljubavi pak nije otvorila prostor za sentimentalnu sladunjavost, već je fon na kome se prelama promišljanje života, smisla i umetnosti.

Prvi deo knjige I. Perišića obuhvata šest autorki, pri čemu je njegovo dominantno interesovanje fokusirano na diskurzivnost ženskog i kulturološku penetrantnost.

PROČITAJTE JOŠ - Tamni vilajet balkanske istorije

Autor u drugom delu knjige predstavlja grupni portret kritičarki i sagledava njihov značaj za opštu istoriju srpske književne teorije i kritike. Novu pesničku knjigu N. Šaponje odlikuju kraće forme lapidarnog stiha, kojima autor još dobija na snazi izraza. Zajedno sa srezanim stihom i lucidnom refleksijom, zbirka je plod vanrednog stvaralačkog zrenja pesnika.

ŠEFKET KRCIĆ (Novi Pazar)

1. "PUSTINjSKE PESME"

Veselin Mišnić ("Industrija knjiga")

2. "ZAVODNIK NIŠTAVILA"

Predrag Marković (Solaris)

3. "BLISKO KRAJU"

Ramiz Hadžibegović ("Čigoja")

4. "IZGLEDAM, DAKLE NISAM"

Nenad Šaponja ("Prometej")

5. "TERAPIJA SVESTI"

Blagoje Savić (KOV)

Pesme V. Mišnića se rađaju iz života, donose na svet jedno sećanje koje ide daljinama,

na jedan neobičan i imaginaran način. Ključna osobenost ovog stvaraoca je originalnost pesničkog iskaza. Knjiga P. Markovića je roman lavirint, koji kako su već zapazili kritičari, rasvetljava posebnu dramu savremenog društva, zbog čega bi trebalo da bude sastavni deo ozbiljne lektire, kako za srednje škole, tako i za fakultete.

Nadahnuti eseji R. Hadžibegovića epistemološki i gnoseološki upućuju na tradiciju razumevanja epohalnog dela Meše Selimovića. Kao paradigma, o tome najbolje svedoče njegovi misaoni i slobodoumni eseji o meraku, muštuluku, dertu, amanetu, derneku, akšamluku, mobi, vršidbi, ognjištu, sofri, peškiru, jastuku, ćilimu, kolijevki, testiji, kućnom pragu, odžaku, zavičaju i drugim tradicionalnim fenomenima. N. Šaponja je, bez sumnje, jedan od najtalentovanijih postmodernističkih stvaralaca, čije iskustvo pisanja inspiriše mlade generacije, na prostorima eks-Jugoslavije. O tome potvrđuje i paradigma njegovog stiha: "Pokušavam da utvrdim/ prostor u kome živim/ mesto je uvijek pogrešno/ ništa zjapi/ iza leđa/ iza tućeg ugla (blizu je najdalje)". Poruke B. Savića, satkane u novoj zbirci, uvrštavaju ga kao individualnog stvaraoca u sam vrh savremene simboličke poezije, egzistencijalističke poentacije, kojima ovaj promišlja svu gorčinu života i otvara nadu za nove večnosti življenja.