Kafa i cigareta za neponovljivog Glogija (FOTO)

U HOLU matičnog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog, na čijim daskama je Nebojša Glogovac igrao dok ga životna snaga nije izdala, juče su mnogobrojni Beograđani strpljivo, ćutke, čekali da se upišu u knjigu žalosti, noseći bol u duši i poneki cvet. Među njima i Irfan Mensur, koji je bez reči otišao do pozorišnog kluba. Oni koji su se nadahnjivali darom neponovljivog glumca prilazili su njegovoj fotografiji, ostavljajući ruže, zumbule i mimoze. U oproštajnim porukama, velikanu srpskog teatra i filma sugrađani su upućivali reči zahvalnosti "za smeh i suze", "za volju za pozorište", "za maestralno odigrane uloge", ali i one ispunjene neizmernim bolom: "Što li nam te Gospod uze"...

VELIKA LjUBAV: Poslednje zajedničke fotografije Glogovca i njegove supruge

Isto pitanje kao da je odzvanjalo sivom i tužnom Ulicom Strahinjića Bana, gde je do pre neki dan Glogovac stanovao. Starija gospođa, koja je stalni gost "Pastisa", smogla je snage i ostavila žutu ružu kako bi time odala poslednju poštu velikom srpskom glumcu. Osoblje ovog kafića, iz ulice u kojoj je živeo Glogovac, na mali okrugli drveni stočić ostavilo je kafu, a nepoznati gosti i poštovaoci dodali su cigaretu i cvet.

BEBAN IZ "PORODIČNOG BLAGA": Moj stariji brat i učitelj zauvek, smejem se i plačem u isto vreme

Komšije su još od petka ostavljale cveće ispred ulaza u njegovu zgradu. Jedan od prolaznika, koji je juče šetao psa, zastao je i uz uzdah promrmljao poslednji pozdrav. Nije bio jedini, dve mlade sugrađanke noseći u rukama cveće skrenule su iza ugla. Na glumčevom motoru, parkiranom nedaleko odatle, ostavile su ruže. Pored motora ostale su povijene sveće, a na njemu se vijorio šal u crvenim, belim i crnim tonovima.

Foto D. Milovanović