Priča o Nikoli Spasiću i zadužbinarstvu prevelika je da bi je čestito obradio jedan "običan" novinski tekst. Njegovo delo i sve što je ostavio otadžbini ogromno je, a naš odnos prema svemu što je učinio mogao bi blago da se okarakteriše kao "nemaran". Svako temeljnije istraživanje podetilo bi da je Spasićev fond, namenjen školovanju omladine i unapređenju nastupajućih srpskih pokoljenja bio neobično plodonosan.

Čak i na "Vikipediji" stoji podatak da je ovaj fond u jednom trenutku finansijski nadmašio Nobelov!


PROČITAJTE JOŠ:
BEOGRADSKE PRIČE: Mašina iz pakla

Ovog puta priča nas je odvela samo ka upoređenju dve fotografije, koje su sačuvane iz vremena pre i posle Drugog svetskog rata. Baš kao što je postradalo zdanje koje je na tadašnjem Beogradskom sajmu (sadašnjem Starom sajmištu), tako je i njegovo delo postalo puki istorijski podatak, umesto da ga pamtimo kao gigantski gest duboko dobronamernog čoveka.

Jedan snimak nastao je s kraja "zlatnih" tridesetih, kada je otvoren tadašnji sajam na levoj savskoj obali. Današnji Beograđani tu oblast bolje prepoznaju kao mesto gde pauk odnosi pogrešno parkirane automobile. Tadašnji sajam otvoren je 1937. godine i tokom nastupajuće dve sezone brzo je postao neobično važna tačka evropske ekonomije.

PAVILjON Zdanje Spasićevog paviljona i danas postoji, i jedno je od malobrojnih koje je preživelo Golgotu Drugog svetskog rata. Pored starog tornja, koji nemoćno čeka da se sunovrati, a nekada je bio centralni deo sajmišta, ovaj paviljon se nalazi i sada tik uz Brankov most.

Sajamske manifestacije okupljale su veoma moćne izlagače, ali i vrlo brojnu publiku. Predratne novine ističu podatak da je tokom sajamskih dana u glavni grad stizalo po nekoliko specijalnih železničkih kompozicija iz različitih delova ondašnje Jugoslavije, kako bi zaintereovane dovele pred sajamske hale.

Spasićev paviljon predstavljao je jednu od važnih tačaka tog, ekonomskog procvata. Njegov fond bio je istaknut u predratno vreme i uporno je obavljao svoju humanu misiju. Upravo zato je podignuto i zdanje koje je bilo umešteno među ostale paviljone.

Potom je Drugi svetski rat pokazao najružnije lice čovečanstva i zdanja na Starom sajmu dobila su potpuno novu namenu. Postala su koncentracioni logor. Tu su postradale hiljade beogradskih Jevreja, koje su nacisti nemilice slali na večno počivalište u Jajincima.

Zdanja koja su nekada bila pokazatelj ekonomskog procvata dobila su potpuno novu namenu, da bi brojni paviljoni dodatno postradali tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine.

Do danas je ovo postao jedan od najneuglednijih delova grada. Decenijama posle rata niko nije uspeo da mu promeni namenu, u okolinu su se doselili mnogi koji su ovde pronašli prinudni smeštaj, da bi se kasnije celo naselje ugnezdilo između Starog sajma i Gazele. I tako je do danas.


PROČITAJTE JOŠ:
Beogradske priče: Zemunska železnica tutnjala kraj reke, prvi putnik kralj Milan

Snimci iz perioda pre rata, kao i fotografija koja podseća na ratne godine, ožiljke na fasadama i kuršume koji su ostavljali svoje tragove - neumoljivo govore o zloj ljudskoj prirodi i ratu kao njenom najgorem obličju.