ТЕШКЕ године из доба Другог светског рата остају као "аманет" који не би смео да буде заборављен. Неки морбидни потези, и са ове временске дистанце, делују као догађаји који су далеко од било каквог људског разума и људскости уопште, па данас изгледа као да је немогуће да су се уопште догодили. И то баш овде. Ипак, тако је било...

Неколико фотографија насталих у време прве две године Другог светског рата враћа нас у бруталну реалност оног доба. Тада је Београдски сајам, предратни понос Београда претворен у концентрациони логор. Првобитна замисао нациста била је да логор буде постављен у Засавици, далеко од очију оних који би могли да наслуте зверства која се тамо догађају, али су мочварно тло и нестабилно земљиште приморали Немце да логор приближе граду. Подсећамо, сви овакви логори били су скривени од очију јавности и далеко од очију сведока, а само овај је био безмало у самом граду.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Београдске приче: Хекатино "лутање" испод града

Тада су окупатори домислили још један бруталан начин како би се отарасили београдских Јевреја, који су током 1942. године, највише у априлу и мају пострадали на овом простору. Немци су то звали "решавањем јеврејског питања", а пре тога су направили машину која до донас носи ужасан назив "душегупка". Наиме, пре тога су нацистички лидери схватили како њихови војници, који су приморани да извршавају масовна стрељања широм Европе доживљавају тешке психичке трауме, па су решили да ублаже патње својих војника. О жртвама нису размишљали.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БЕОГРАДСКЕ ПРИЧЕ: Пећинско склониште уплашених малишана

Тада је осмишљен камион који је имао херметички затворен товарни део. Заточенике логора су утоваривали у кабину, убеђујући их да иду на купање, а одмах по изласку из логора би спровели издувну грану која је избацивала свој смртоносни, загушљиви терет унутар дела где су били затвореници.


Они су били погушени до Јајинаца, где би њихова тела била брутално истоварена из камиона, а "душегупка" се враћала по нови товар. Тако је настрадало више од шест хиљада београдских Јевреја током окупације. Историјом овог злокобног возила нарочито се бавио оснивач Музеја аутомобила Братислав Петковић, који је посебно киван на двојицу немачких егзекутора, чија презимена су забележена у историји. Били су то Гец и Милер. Њихов задатак је био да ужасни камион одвезу на одредиште.


НДХ И НЕМЦИ

ЛОГОР на Старом сајмишту географски се налазио на територији ондашње Независне државе Хрватске, али су га Немци ставили под посебну управу. Тако да је ово губилиште било изузето из усташке надлежности, већ су искључиво Немци одређивали правила унутар логора.