TEŠKE godine iz doba Drugog svetskog rata ostaju kao "amanet" koji ne bi smeo da bude zaboravljen. Neki morbidni potezi, i sa ove vremenske distance, deluju kao događaji koji su daleko od bilo kakvog ljudskog razuma i ljudskosti uopšte, pa danas izgleda kao da je nemoguće da su se uopšte dogodili. I to baš ovde. Ipak, tako je bilo...

Nekoliko fotografija nastalih u vreme prve dve godine Drugog svetskog rata vraća nas u brutalnu realnost onog doba. Tada je Beogradski sajam, predratni ponos Beograda pretvoren u koncentracioni logor. Prvobitna zamisao nacista bila je da logor bude postavljen u Zasavici, daleko od očiju onih koji bi mogli da naslute zverstva koja se tamo događaju, ali su močvarno tlo i nestabilno zemljište primorali Nemce da logor približe gradu. Podsećamo, svi ovakvi logori bili su skriveni od očiju javnosti i daleko od očiju svedoka, a samo ovaj je bio bezmalo u samom gradu.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Hekatino "lutanje" ispod grada

Tada su okupatori domislili još jedan brutalan način kako bi se otarasili beogradskih Jevreja, koji su tokom 1942. godine, najviše u aprilu i maju postradali na ovom prostoru. Nemci su to zvali "rešavanjem jevrejskog pitanja", a pre toga su napravili mašinu koja do donas nosi užasan naziv "dušegupka". Naime, pre toga su nacistički lideri shvatili kako njihovi vojnici, koji su primorani da izvršavaju masovna streljanja širom Evrope doživljavaju teške psihičke traume, pa su rešili da ublaže patnje svojih vojnika. O žrtvama nisu razmišljali.


PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE: Pećinsko sklonište uplašenih mališana

Tada je osmišljen kamion koji je imao hermetički zatvoren tovarni deo. Zatočenike logora su utovarivali u kabinu, ubeđujući ih da idu na kupanje, a odmah po izlasku iz logora bi sproveli izduvnu granu koja je izbacivala svoj smrtonosni, zagušljivi teret unutar dela gde su bili zatvorenici.


Oni su bili pogušeni do Jajinaca, gde bi njihova tela bila brutalno istovarena iz kamiona, a "dušegupka" se vraćala po novi tovar. Tako je nastradalo više od šest hiljada beogradskih Jevreja tokom okupacije. Istorijom ovog zlokobnog vozila naročito se bavio osnivač Muzeja automobila Bratislav Petković, koji je posebno kivan na dvojicu nemačkih egzekutora, čija prezimena su zabeležena u istoriji. Bili su to Gec i Miler. Njihov zadatak je bio da užasni kamion odvezu na odredište.


NDH I NEMCI

LOGOR na Starom sajmištu geografski se nalazio na teritoriji ondašnje Nezavisne države Hrvatske, ali su ga Nemci stavili pod posebnu upravu. Tako da je ovo gubilište bilo izuzeto iz ustaške nadležnosti, već su isključivo Nemci određivali pravila unutar logora.