STARO sajmište je neslavno ime one beogradske oblasti koja se prostire između Brankovog i Starog savskog mosta. Pre Drugog svetskog rata ovde se svio ponos predratnog grada - Beogradski sajam, kako mu je bilo precizno ime iz tog doba.

Plan je bio da ovo bude međunarodni ekonomski centar Beograda, što je on zaista i postao posle 1937. godine. Na tadašnjem sajmu smenjivala se evropska ekonomska elita, svesna da se tržište Starog kontinenta širi, a da njegov značajan deo pokriva predratna Jugoslavija.

Smenjivale su se važne manifestacije, jesenji i prolećni sajmovi, Salon automobila, Vazduhoplovna izložba... Posle je sve palo u zaborav. Od 1939. godine i početka Drugog svetskog rata u Evropi, ekonomski trendovi počinju da jenjavaju, pa tako i događaji na ovom podneblju nisu toliko značajni i intenzivni. Od 1941. godine, stvari postaju još surovije, i ovde Nemci formiraju logor.

Dva snimka vraćaju posmatrača u vreme pre i posle rata. Na prvom je uočljiv pozitivan ritam promena u gradu, jer je fotografija sačinjena u vreme kada je Sajam otvoren, 1937. godine. Svi paviljoni su zauzeli svoja mesta, centralna kula je dominirala nad njima, i sve je bilo spremno za prve sajamske goste.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Hekatino "lutanje" ispod grada

Interesantan je i put koji je spajao Beograd i Zemun, budući da je vodio preko Mosta kralja Aleksandra (preteče današnjeg Brankovog mosta), pa je potom prema Zemunu njegova trasa vodila ukoso, otprilike preko mesta na kojem se danas nalazi Palata "Srbija". Najdominantniji detalj snimka je voda koja dopire do tog puta. Iako danas to deluje nestvarno, to je voda koja dopire sa Ušća Save u Dunav. Kada bi se, u prolećno vreme vodostaji podigli, voda je stizala do veoma visokog nivoa. Tada novobeogradska strana nije bila nasuta i bila je znatno niža, a voda je uvek nalazila svoj put.

Tako je bilo sve do puta za Zemun, koji je ipak bio napravljen na nasipu, čuvajući svoju sigurnost i sigurnost putnika na njemu.

Drugi snimak napravljen je iz vazduha, sa vrha današnje Palate "Ušće" koja će uskoro dobiti bliznakinju. Iako je predratni snimak napravljen iz aviona, očigledno je da je letelica bila na sličnom mestu na kojem su danas najviši spratovi "Ušća", pa je uporedan način gledanja na ovaj deo grada sasvim efektan.


Danas su drumovi drugačiji, raskršće se račva na drugi način, a jedini objekti koji dominiraju na obe fotografije su Spasićev paviljon i kula koja se nalazila na centralom delu sajma.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Rađanje modernog pristaništa

Visoko drveće i rastinje danas sprečavaju pogled na ono što je nekada bio Sajam. A bio je ponos i gubilište, beogradski predratni ekonomski centar i potonji ratni pakao.

MOST

NA samom početku rata, u noći između 10. i 11. aprila naša vojska je srušila sva tri tadašnja beogradska mosta. Tada Nemci ostaju bez dobrog načina da pređu Savu, pa prvo prave pontone, a zatim sklapaju današnji Stari savski most, koji je tada nosio ime Most princa Eugena.