Centralni delovi grada i danas mnogim Beograđanima skrivaju brojne misterije. Brojne kuće skrivaju svoje tajne, ispod pločnika prestonice počivaju skeleti onih koji su pre dva milenijuma živeli u prastarom Singidunumu. Nije to neobično, kada znamo da ovaj grad nastanjuju ljudi od pradavnih vremena, pa da su u njega utkane mnoge uspomene i bezbrojne energije prethodnih generacija i različitih nacija...

Ovoga puta priča je posvećena jednoj, naizgled neuglednoj stazi, smeštenoj između dve beogradske crkve. Prva je posvećena Svetom Marku, na jednom od najlepših gradskih parkova - Tašmajdanu. Iza nje je hram posvećen Svetoj Trojici koji svi bolje poznaju kao Rusku crkvu.

Obe bogomolje imaju raskošnu istoriju. Crkva svetog Marka napravljena je pre Drugog svetskog rata, sa idejom da podseća na Gračanicu, a pored nje nekada se nalazio prvi hram posvećen istom svetitelju. Prvobitna crkva izgorela je u požaru koji je planuo početkom tog, velikog ratnog sukoba.

DVE STAZE

Ruska crkva nastala je posle velikog izbegličkog talasa posle početka Oktobarske revolucije. Desetine hiljada Rusa došlo je u Beograd, potom mu dajući veliku duhovnu injekciju, budući da je srpski narod bio žestoko uništavan tokom Prvog svetskog rata.

U trenutku dok ovo pišemo u toku je rekonstrukcija ruskog hrama posvećenog Svetoj trojici.

Foto Z. Jovanović

Ovog puta posvetićemo pažnju jednom manje poznatom detalju. Iz pravca Takovske ulice i zdanja Glavne pošte postoji jedna diskretna, kamena staza koja vodi prolaznika tačno između dve crkve. Izlazi u samo čelo Ruske crkve. Tuda bi prolaznik najbliže stigao do Pozorišta "Duško Radović", ili ulaza u zgradu RTS iz pravca Aberdareve ulice.

Ta staza napravljena je od raznobojnih, kamenih ploča. Pažljiv posmatrač će primetiti kako su kameni blokovi lepo oblikovani, a da je staza popločana od glatkih i uglačanih komada.

Tome postoji jedan veoma bitan razlog.

Pročitajte još - BEOGRADSKE PRIČE: Drugo lice prestonice

Do kraja 19. veka, pa i tokom prvih decenija 20. stoleća na Tašmajdanu se nalazilo Staro groblje. Kada je 1886. godine otvoreno Novo groblje, odlučeno je da se Tašmajdansko preseli, ali taj posao je prilično potrajao. Trebalo je dosta vremena da sve bude okončano, tim pre što su kasnije, balkanski ratovi, a potom i Prvi svetski, odalagali započet posao.

Pa ipak, na kraju je sve okončano zaključno sa 1927. godinom. Tada se ipak dogodilo nešto što je umelo da uznemiri stanovnike prestonice. Budući da je jedan broj nadgrobnih ploča bio višak sa kojim gradske vlasti nisu znale šta da rade, odlučili su da ih premeste na Beogradsku tvrđavu. Tamo su napravili stazu koja je povezivala današnje Veliko stepenište, koje je nedavno rekonstruisano, kao i prolaz ka Meštrovićevom "Pobedniku".

Ploče sa imenima pokojnika okrenuli bi licem ka tlu, da se ne vidi poreklo kamenih ploča, i tako je ostalo do današnjeg dana.

Ovu priču su "Beogradske priče" već pominjale, ali ostalo je sećanje i na stazu koju smo malopre dodirnuli. Deo ploča sa Starog groblja i danas krasi putanju između dva beogradska važna hrama.

Do pre nekoliko godina postojao je jedan kamen koji je retko privlačio pažnju prolaznika, budući da se na njemu očitavao čudan natpis. Beleg je jasno govorio da je to ostatak nadgrobnog spomenika koji je nekada stajao na Tašmajdanu.

Pročitajte još - BEOGRADSKE PRIČE: Beograd pre dva veka

Od slova imena ostala su samo poslednja dva - "an", dok je prezime počinjalo sa četiri - "Stru"... ispod je stajao i vojnički čin - potporučnik. Tako je nesrećnik mogao da bude Milan, Jovan ili nekako slično, a prezime je, na primer, moglo da bude Strugar.

ODLAZAK "POTPORUČNIKA"

Taj kamen je nestao sa ovog mesta pre nekoliko godina, kada su gradske komunalne službe uvodile velike, podzemne instalacije koje su vodile ka zdanju RTS. Radnici su sklonili kamenu stazu, stavili kamen uredno na gomilu, potom iskopale velike podzemne kanale, polegle cevi, a potom uredno završile svoj posao tako što su vratili kamene ploče.

Ali tada je "potporučnik" vraćen na neko drugo mesto, i potpisnik ovih redova više nikada nije mogao da ga pronađe. Ostalo je samo sećanje na zaboravljeni deo spomenika sa Strog groblja, i stazu, koja se vratila na svoje mesto, ko zna koliko puta premeštana do sada...

GRUDVA ZEMLjE

Svi pravoslavni hramovi podižu se na nekoj od svetinja. Pa ipak, kada su ruske izbeglice došle u Beograd, nisu imale neku važnu svetinju koja bi u tom trentku rasula mogla da bude u Crkvi Svete Trojice. Zato su podigli hram na grudvi ruske zemlje koju su poneli u izbeglištvo. To je bila jedina svetinja koju su u tom trenutku imali.