NIJE sve kao što izgleda. Iako je Knez Mihailova najpopularnija prestonička ulica, ona sobom nosi i drugačije priče od onih koje očekujemo. Pred strancima smo ponosni na domaće kafane i "fensi" mesta, ali svako lice ima i naličje.

Tri dame, sa kojima smo razgovarali, posao vezuje za ovu ulicu. Jedna radi u menjačnici, druga je konobarica u uglednom restoranu, a treća uposlenik u turizmu. Sve tri smo pitali šta to one vide, a mi ne primećujemo...

Kako oni...

- Ispred menjačnice je stajao prodavac kukuruza - počinje priču Tijana Perović. - Sav očajan je prišao i pokazao mi trojicu Turaka koji su kupili jedan klip od njega, a potom krenuli da ga dele na tri dela.

Iako se često pominje da su strani turisti sve brojniji, njihova struktura, pogotovo kada se radi o turskim i grčkim gostima, nije baš iz "elitnog dela". Događalo se da trideset gostiju napravi red ispred menjačnice, a da svako od njih menja samo po pet evra.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: "Farmazoni" i njihovo doba

- Neko im je ispričao da je naš grad za njih "Meka", a da su za nas najveća moguća gospoda - dodaje Tijana. - Međutim, njihovi maniri baš nisu "gospodski".

Doduše, imamo i mi šta da pokažemo. Dok sedimo tek 15 minuta u bašti kafea u Knez Mihailovoj, prilazi nam peti prodavac satova i naočara. Devojke mu odrečno odmahuju i nastavljamo priču dalje.


Svetski maniri“ i naš grad,Foto: V. Danilov

Sve više džeparoša predstavlja novi problem, slažu se naše sagovornice. Tijana kaže da se u red ispred šaltera često ušunjaju dve žene, stanu kao i ostali građani i - posle nekome naprasno nedostaje novčanik. Često ima posla i za policiju.

- Nedavno je u menjačnicu ušao bračni par iz Hrvatske i zamolio da im pričuvam dete dok oni obiđu grad - zaprepašćena je Tijana. - Mada je devojčica bila preslatka, morala sam da odbijem, a oni su se čudili uz reči: "Pa zašto, baš je mirna...".

Istovremeno konobarica Jelena Dankić kaže da su Turci kod nas poslali najniži i najviši sloj gostiju. Prvi su skloni da vuku kelnere za rukav i da nezaustavljivo traže rakiju. Računaju, valjda, da Alah "ne gleda" mnogo šta se radi po Srbiji, pa da ih neće videti kako su se ogrešili o zapovesti iz Kurana. Sa druge strane, kada je nedavno održan "Fajnal for" evropski košarkaški spektakl, iz Turska je došla "prava gospoda", ljudi sa profinjenim manirima, vredni svakog poštovanja.


"Domaćice" Tijana, Jelena i Jovana rade u Knez Mihailovoj,Foto: V. Danilov

...Tako i mi

NI mi nismo mnogo "bolji" ni prema sebi ni prema strancima. Tako Jovana Mijatović radi sa našim gostima koji su, prema "svom skromnom mišljenju" dosegli "elitu", pa kaže kako joj je jedna klijentkinja nedavno tražila posebnu ponudu za letovanje u Španiji.

- Zahtevala je plažu na kojoj je "puderast" pesak - priča zaprepašćena Jovana. - Morala sam da je pitam da li joj više odgovara tečni puder ili bi radije onaj u prahu. Drugi su tražili plažu, ali samo ako ima drvo, i da to bude "isključivo platan ili bor".

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Gročanska čaršija starija od Skadarlije

Snobovi sa našeg podneblja vole da putuju svetom, ali ne umeju jasno da kažu koje su mesto izabrali. Tako nije retkost da u Grčkoj hoće da idu u Hanioti, ali traže "Hanjoti" (sa "tvrdim" "nj"), dok su se drugi opredelili za "Sotoniju", umesto Sitonije.

- Udvarači su takođe česti - uz osmeh kažu sve tri sagovornice. - Neki to rade šmekerski, uz osmeh i šarm, a drugi su zaprepašćujuće trapavi. U poslednje vreme "locirale" smo još jedan problem. Najviše nam prilaze oženjeni muškarci.

"Pa šta radite s njima?", upitao je naivni novinar.

Jovana je prva imala odgovor.

- Ništa. Kažem: "Pozdravite suprugu".


Foto: V. Danilov

NAVIJALI KAO GOSPODA

VELIKE grupe navijača često opsedaju Beograd. Već uplašene od kojekakvih domaćih "hordi", naše sagovornice su , kažu, bile veoma prijatno iznenađene kada je u gradu održan "Fajnal for". Ponašanje Turaka, Litvanaca, Španaca i Rusa, uglavnom su opisale kao - sportsko i viteško.

- U restoranu "Snežana" bila je prepuna bašta ljudi u žutom, koji su navijali za Fenerbahče - priča Jelena Dankić. - U jednom trenutku je prošla grupa momaka u zelenom, simpatizera Žalgirisa. Svaka grupa je pevala "svoju" pesmu, i posle kraćeg prepucavanja uputili su uzajamno veliki aplauz i krenuli dalje svako svojim putem. Mi smo strepeli, a oni su bili prava gospoda. Ni jedna čaša nije bila slomljena, a na kraju su sve uredno platili, ostavili bakšiš i - otišli.