"Mnogi građani prestonice ne znaju, da je Beograd ne samo politički, privredni i kulturni centar zemlje, već i turističko i - banjsko mesto." Ovo je početak interesantnog teksta iz lista "Vreme" iz 1938. godine. Novinar M. Srećković bavi se neobičnim resursima ovog grada.

Višnjička banja, koja se svojim atarom naslanja na periferiju Beograda, bila je na glasu po svojoj lekovitosti još u doba Rimljana. Njen ugled proteže se i kroz sredni vek. Despot Stefan Lazarević imao je veoma laskavo mišljenje o njenoj lekovitosti. U novije vreme za banju se zainteresovao i Branislav Nušić, pa je duže vreme radio da aktivno zainteresuje grupu finansijera te da stvori veliku banju sa modernim kupatilom. Iz raznih uzroka to Nušiću nije uspelo i cela stvar bi još dugo ostala nerešena, da se nije našao jedan prestonički lekar, gospodin dr Đorđe Pešić, koji je zakupio banju na 99 godina i otvorio kupatilo.

Dakle, daleke 1938. godine novinari opisuju uspeh banjskog lečilišta koje je već uveliko popularno u gradu. Oni navode da svake sezone banju posećuju stotine reumatičnih Beograđana,a "ima posetilaca iz Zemuna, Pančeva i celog Banata".

Pročitajte još - BEOGRADSKE PRIČE: Drugo lice prestonice

- Višnjička banja danas nimalo nije onako blistavo ljupka i sva u mramoru, kakva je morala biti u doba carstva osvajača Apeninskog poluostrva. Danas nju sačinjavaju dva pravilna pravougaonika ograđena najobičnijom tarabom i svega dva betonska bazena u sredini: desno za dame, levo za gospodu. Za stare dame i staru gospodu mahom.

Nije bilo ni paviljona za muziku, kakvi bi se očekivali na takvim mestima, čak ni najobičnijeg parka.

- Banjski posetioci iz Beograda dolaze taksijem: banka po osobi odlazak i povratak. Da nisu kostoboljni i pod bremenom godina, svi posetioci bi najradije dolazili peške. Put je, naime, toliko rđav, da je vožnja automobilom pravo mučenje.

Novinarima je ipak bilo lako da donesu zaključak: "Lečenje je jeftino, banja je lekovita, upravnik banje, koji je ujedno i zakupnik i jedini lekar, prijatan i pažljiv, pa se prelazi preko te velike mane.

Autor ističe i neke druge mane.


- Ono što najviše dolazi do izražaja što je mnogim stanovnicima Višnjice veliko uživanje da sa jednog brežuljka, s čije grbine se gleda pravo u banju, gađaju posetioce patlidžanima. Možete li da zamislite kakva panika nastupa među nagim bolesnicima oblepljenim blatom?

Pa ipak bolesnici su bili veoma zadovoljni banjom i njenom lekovitošću. Jedan radnik, koji je došao ovde na štakama bacio ih je posle 12 kupanja.

- Eto, znaju ovi ljudi, jedva sam dopuzao dovde, a sad, hvala Bogu i dr Pešiću idem kao svi ostali ljudi, malo poteže ali idem, bez štaka. Ako iduće godine dospem da dođem, rodiću se opet.

Novinari zaključuju da je neophodno napraviti dobar put Beograd - Višnjica, kako bi ovo postalo sasvim pristojno, omanje banjsko lečilište. Na taj način banja bi postala pristupačna za sve posetioce iz Beograda, pa bi se, bez sumnje, izgradio u njenoj okolini i lep broj vila.

Pročitajte još - BEOGRADSKE PRIČE: Drugo lice prestonice

"Kada se uzme u obzir da je još Sima Milutinović Sarajlija hteo da obnovi ovu banju (u vreme kada je lečenje vodom bilo veoma popularno), onda nimalo nije pohvalno da je za tih minulih sto godina učinjeno samo to, da su izgrađena dva betonska vrlo primitivna bazenai da je banja ograđena još primitivnijom ogradom."

Ovo je bio tekst iz lista "Vreme" iz 1938. godine. Danas od banje nisu ostala ni ta dva bazena. Samo ime.

"LUK I VODA"

Jedna gospođa, koju pominju autori teksta, rekla im je da je za šest decenija uspela da obiđe "pola tuceta banja u zemlji i inostranstvu".

U odnosu na Višnjičku banju, sve ostale su - luk i voda.