Vaskršnji fudbal je tradicija Todorovića

NAJVEĆI hrišćanski praznik većina ljudi proslavlja u krugu porodice, uz trpezu i dobro raspoloženje. Brojna familija Todorović, iz gročanskog mesta Begaljica, okuplja se svake godine u rodnom selu, ali umesto takmičenja u lupanju uskršnjih jaja, snage odmeravaju u malom fudbalu. Tradiciju dugu 25 godina nastavljaju i za ovaj Uskrs, a rivalstvo u fudbalskom meču odmeriće dva tima, i to "oženjeni protiv neoženjenih".

Sve je počelo 1995. godine, kada se na porodičnom imanju u šoru, u Ulici Borisa Kidriča, okupilo i mlado i staro kako bi proslavili Uskrs. Kako vole sport, odlučili su da odigraju fudbalsku utakmicu. Brzo su se organizovali, oivičili teren baštenskim crevom, napravili male golove, šutnuli loptu i zaigrali.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradski vrtići: Stiglo skoro 19.000 zahteva

- Tada je ekipi oženjenih nedostajao jedan igrač i odlučili smo da, samo tada, pozajmimo igrača van naše porodice - priča Miroljub Todorović za "Novosti". - Na svim ostalim utakmicama igrali su samo Todorovići ili deca čije su majke iz naše familije. Da bi se dopunio broj, ali i zbog svojih kvaliteta, zaigraju i devojke iz naše porodice.

Neoženjeni su ženidbom menjali ekipu, a bilo je i obrnutih situacija. Godine nisu ograničavajući faktor, ali ni kilogrami, iako vlada pravilo da se učesnici izmere pre početka utakmice, kako bi se napravilo poređenje sa prethodnom godinom. Podaci o kilogramima, kao i o postignutim golovima, beleže se u svesci, koja je istorijski dokument za ovu porodicu.

Jedan od igrača iz tima neoženjenih danas je Đorđe Todorović, rođen u novembru 1995. godine. Rastao je sa turnirom, koji traje čitav njegov život. Bio je isuviše mali da se uslika na prvoj zabeleženoj fotografiji sa utakmice, međutim danas se trajanje turnira vezuje za njega, kao i što se on vezuje za njegovo postojanje. Iako se timovi menjaju iz godine u godinu, pod uticaj modernih tehnologija ne podležu. Podaci su revnosno mastilom zabeleženi u svesci, zapisani su rezultati, strelci golova i ostale pojedinosti.

- Mnogi učesnici sa početka danas nisu među živima, ali su zaslužni za postavljanje osnovnih porodičnih načela, kojih se i danas pridržavamo - kaže Miroljub. - Deci od malih nogu pričamo o svojim precima, održavamo i negujemo kult porodičnog okupljanja i druženja.

Ističe da se trude da i ženska deca kada odu iz kuće Todorovića, uvek osećaju potrebu da očuvaju vezu sa familijom iz koje su potekla. Ali, i da se oni koji dođu u porodicu osećaju voljeno i srećno. Pravilo kojim se vode sve ove godine, jeste da ništa nikome ne nameću, već da svako dozira meru koja mu odgovara.

ČVRGINI POTOMCI

TODOROVIĆE još zovu i Čvrgini, a legenda kaže da je predak Marko Todorović jednom prilikom ušao na konju u kafanu, i tada udario glavom u vrata. Kako je udarac bio malo jači, izašla mu je na glavi čvoruga, pa su ga meštani zvali Čvrga, zbog čega je ovaj nadimak ostao zabaležen. Zbog toga se danas na amblemu ove porodice na slovu "T" nalazi stilizovana čvoruga. Znak "tau" inače je amblem porodice Todorović.

PROČITAJTE JOŠ: Na uranak i nadomak Beograda

SUDIJA BAKSUZ?

MALI problem se pojavio u vezi sa suđenjem utakmica. Naime, poslednjih godina i to zaredom dešavalo se da sudija ne dočeka sledeći Uskrs. To je ozbiljno unelo strah među buduće sudije, pa niko više ne želi da sudi. Odskora na turniru imaju "merače vremena", ali sudije ne. U šali pričaju da im nisu ni potrebni, jer igraju pošteno.