Beogradske priče: Tržišna borba Ere gurmana

MOŽDA bi Beograd mogao bez nekih savremenih dostignuća, ali bez kafana ne bi opstao. Kafane su večita inspiracija književnika, utočište boema, azil za očajnike i amfiteatar za one, euforične. U ovom gradu svako svoje mesto najpre pronađe u - kafani.

Da je tako bilo i tokom prve polovine 20. veka pokazuje nam beogradska štampa i komentari koje su varoški novinari ispisivali u različitim novinama. Ovog puta prelistavali smo novine koje su izlazile krajem tridesetih godina, kao i početkom četrdesetih, dok je još postojala snažna nada da plamen Drugog svetskog rata neće zahvatiti i ondašnju Jugoslaviju.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Srce starog Zemuna

Danas svaki ozbiljan štampani časopis ima svoju marketinšku službu, a zajedno sa njom i plaćene, oglasne strane. Na jednoj od njih, staroj više od osam decenija, nailazimo na vešto ispisan tekst kojim autor maksimalno podilazi restoranu kod "Ere gurmana", pišući hvalospeve o toj kafani.

Uz reči kako "čovek prosto ne može da veruje šta jedan preduzimljiv duh može da stvori", autor insistira na jednoj pojavi koja danas deluje neobično. Naime, u ovoj kafani nisu postojali "bezmesni dani". U Beogradu tog doba bilo je uobičajeno poštovanje posnih dana, srede i petka, pa na kafanskim jelovnicima tada nije bilo mesa. Ipak je junak ove priče, Era, izbegavao to pravilo, a novinar je ovaj gest prihvatio kao krajnje pozitivan.

PROČITAJTE JOŠ - BEOGRADSKE PRIČE: Spomenar i Terazije

U vreme letnjih vrućina, kada bi se ceo grad sjatio uz rečne plaže, "naš" Era je držao i restoran uz kupalište Šest topola, koje se nalazilo uz obalu koju danas krase kupole Beogradskog sajma. I tada štampa dodvorički piše o ovoj kafani.

- Često se dešava da, i onda kada se svi kupači raziđu, i kada život sa plaže zamre, od "Ere gurmana" dopire veseli žamor velikog broja posetilaca, koji ne mogu da se odvoje od hladnih špricera i odlične zakuske".

EEra

Istovremeno, na uglu Poenkareove i Dečanske nalazio se restoran "Malaga" koji je "vrebao" posetioce skone modernim, evropskim trendovima onog vremena. Tako ćemo u oglasu videti gospođu Bebu sa saksofonom u ruci, dok će Lilika imati violinu. A vlasnik Živojin Milenković zvani Oluja komentarisan je u novinama kao prvoklasni heroj.

- I ovog puta vlasnik "Malage" postarao se da beogradskoj publici, pored velikih žrtava, servira prvoklasnu muziku sa odabranim pevačikim snagama.

Nešto niže, u Bosanskoj ulici koja danas nosi ime po Gavrilu Principu carevao je orkestar Mustafe Buzerovića, a njegov zadatak je da prikupi goste sklone sevdalinkama.

Orkestar Mustafe Buzerovića

Dabome, ženski glasovi gospođe Dude i gospođice Slavice "Bosanke" bili su neizostavni deo raspevanog ambijenta, a zadatak da sve "začine" dobrom svirkom zapao je violinistkinji Fati i harmonikašima Tahiru i malom Muji.

Slavica "Bosanke"

PODILAŽENjE

VEROVATNO su autori tekstova o "Eri gurmanu" i njegovim kolegama imali priliku da dobro "provere" sve ono što je ugledni ugostitelj nudio, što se odlično vidi iz njihovih tekstova.

Restoran Era Gurman

Tako će jedan od njih da napiše kako se u toj kafani "osećaš kao i najlepšoj vadušnoj banji", dok će drugi zaključiti da "posetiti Eru gurmana znači: osvežiti se, preporoditi se. Podmladiti se.".