BEOGRADSKE PRIČE: Spomenar i Terazije

Davne 1984. godine objavljena je knjiga Nikole Trajkovića "Spomenar o starom Beogradu" i tako je bogata varoška prošlost uvrstila još jednog hroničara među gradske velikane.

Još nekoliko stvaralaca beležilo je svoja sećanja i tako su do današnjih dana sačuvane neke žiopisne slike i konture nekadašnjeg grada.

Samo jedna od tema koje izdvajamo za čitaoce "Beogradskih priča" odnosila se na Terazije. Tako se vešti pisac vraća u davno prošlo vreme pa se seća na početak 19. veka i kaže da tada Terazije nisu ni postojale.

- To je nekada bilo polje, raskopano i neravno - beleži Trajković.- Na mestu gde su podignute kule za merenje vode bio je izgleda još u rimsko doba stari vodovod, jer kad su kule rušene, u temeljima su nađeni ostaci cigli iz rimskog perioda. Cisterne iz turskog doba bile su duboke sa krovom u obliku okruglih kula "hvat" (četiri metra) širokih a dva "hvata" visokih. Bilo ih je tri. Voda je dovođena od Kumodraža i deljena, odnosno merena za obe padine Beograda.

Trajković nije jedini koji beleži sećanja na to doba, pa mnogi opisuju ovaj deo grada kao nepristupačno zbog udaljenosti i mraka. Čak i leti, pri mesečini Terazije nisu bile prijatno mesto jer su se svetiljke na Stambol kapiji gasile već u sumratk. A to je bila ulazna kapija u grad, ispred današnjeg Narodnog pozorišta. Tada je postojala i velika opsnost od pasa lutalica koji su vrebali žrtve.

- Putnici su izbegavali to mesto i pošto je Carigradski drum vodio preko Terazija oni su radije zanoćili u selima Čuburi i Mirijevu, ili u Topčideru, da ne bi po mraku tuda prolazili.

Negde sredinom 19. veka pre nego što su Turci sasvim napustili Beograd varoš je već počela da se širi van gradskih palisada. Kako je unutar gradskih zidina varoš bila zbijena, ulice uske i krivudave sa mnogo sokačića, van tvrđave je odmah ostavljen prostor za široke ulice i trgove. U to vreme je ostavljen prazan prostor za današnje Terazije i ostavljen prostor za današnju Ulicu kralja Milana i Bulevar kralja Aleksandra.

- Krajem pedesetih godina 19. veka terazijske kule za vodu su srušene i tu je 1860. godine knez Miloš podigao kamenu česmu... Terazije su prvi put temeljno regulisane 1913. godine kada su dobile drvenu kaldrmu. Česma je preneta u Topčider da bi je kasnije ipak vratili na mestu gde se i sada nalazi. Stari beogradski vodovod je izbačen iz upotrebe krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada je sagrađen novi, savremeni vodovod u Beogradu.

Trajković zaključuje priču o ovom gradskom trgu rečima da je "sa njegovom sumornom i tragičnom prošlošću nestala je nepovrat i sumorna slika ovoga lepog dela našeg grada".

KOŠAVA

Zimi i u poznu jesen bilo je još gore. Kako beleži hroničar košava je tada duvala svom silinom, jer Turci iz straha za svoju bezbednost nisu dozvoljavali da se u okolini grada i tvrđave dižu šume bojeći se prepada iz unutrašnjosti i tražili su da oko grada bude čist, brisan prostor. Vetar je duvao nesmetano i nosio sve pred sobom.