Beogradske priče: Ponton za Adu

DANAŠNjI oblik Savskog jezera i "primicanje" Ade Ciganlije obali nastao je 1967. godine. Do tada je sve bilo drugačije...

Ada je, dabome, turska reč za rečno ostrvo, a ovo naše je bilo obeležje Beograda dugo pre nego što je jezero nastalo. Ostale su i teške i bolne rane još iz prethodnih vojnih sukoba, a ponajviše iz Velikog rata, kada je Ada Ciganlija bila poprište jezivih i krvavih sukoba tokom odbrane grada.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Ništa bez parobroda

Sredinom dvadesetog veka je ipak nastupilo mirnodopsko vreme, kada je ostrvo dobilo potpuno novu ulogu. Osmišljeno je jezero koje je danas omiljeno izletište bezbrojnih Beograđana tokom dugih, letnjih dana. Štaviše, ekspret Muzeja nauke i tehnike Gordana Karović u svojim istraživanjima beleži kako je jedan veliki brod ostao da "čami" na dnu ovog jezera, odavno potopljen u tadašnji, rečni mulj.

Prva asocijacija na Adu Ciganliju dugo su bila imena velikih umetnika i glumaca, koji su ovde imali svoje sklonište od gradske vreve i euforične publike. Epitet "Adadžije" nosili su velikani poput Pavla Vujisića, Mome Kapora...

Ipak, povratak u neko, još starije doba podrazumeva ambijent u kojem nije bilo jezera, već je sa obe strane ostrva proticala Sava. Do Ade, koju su Beograđani i tada voleli dolazilo se samo čamcem.

Doduše, neki stari snimci govore da nije bilo isključivo tako.

U vreme kada bi veliki broj stanovnika glavnog grada i okoline želeo da se domogne ostrva, postavljani su i posebni, pontonski mostovi. To je bio najpraktičniji način u međuratno vreme, kada je grad bio manji, ali je ljubav prema ostrvu i tada bila velika.

Pontonski prelaz podrazumevao je veliki broj čamaca koji bi bili međusobno spojeni i uvezani, a preko njih bila bi postavljana drvena podloga preko koje bi posetioci mogli da stignu do ostrva. Pontoni su i tokom prethodnih vekova bili česti u Beogradu, pa su razlilčiti osvajači postavljali ovakve, improvizovane mostove čiji životni vek nikada nije bio dug. Razlog je bio jednostavan - iako su bili praktični kako bi veliki broj ljudi ili tereta bio prebačen sa jedne na drugu obalu, pontoni su sprečavali plovidbu, što je bio veliki problem.

Još jedan snimak iz kasnih tridesetih godina prošlog veka podseća na skele, kojima su sugrađani mogli da pređu sa jedne na drugu rečnu obalu, a da pritom prenesu i poveći teret. Jedna takva skela je snimljena sa automobilom na njoj, a nama ostaje i danas takav prelaz u Ritopeku, gde tamošnji voćari prelaze Dunav sa jedne na drugu obalu.

PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: Nekadašnje varoško leto, kupalište i lubenice

NASTANAK ADE

MNOGA dunavska i savska ostrva, poznati pod nazivom "ada" nastajala su posle velikih bitaka. Naime, na rekama su se sukobljavale brojne i snažne vojne sile, a rečna flota je bila ubojit deo svake vojske.

Kada bi neka od lađa potonula, rečni mulj bi se postepeno taložio oko njih. Tako bi trajalo decenijama, pa i vekovima, i nanosi bi polako stvarali ostrva koja su vremenom postajala sve veća. Tako su mnoge ade koje danas poznajemo, u stvari nastale tako što su nekada davno vojni brodovi dodirnuli dno, a na njima su se rađala ostrva.