Nove generacije stalno žive u ubeđenju da su znatno superiornije od onih koje su nekada živele u našem gradu. Na takvo razmišljanje navodi ih tehnologija, koja nas lako uveri da smo "moćniji" od predaka. Ali, kada se vratimo u doba onih koji su živeli pre rata u Beogradu, lako zaključujemo da su osećali, a često i znali sve što i mi, a ponekad i više od toga. Nekoliko fotografija vodi nas u letnje doba predratnog grada, među njegova kupališta i rečne obale.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Da se sahrane i svadbe "ne sudaraju ...

Mnogi kolekcionari starih fotografija koje su snimljene u glavnom gradu tvrde da je njihova zbirka sastavljena od snimaka brojnih autora, često ne znajući da se radi o samo jednom čoveku - Aci Simiću. Prelepu knjigu posvećenu ovom ogromnom entuzijasti svojevremeno je uradio viši kustos Muzeja grada Beograda Darko Ćirić, koji je vrlo umešno Simića nazvao "Gradskim nomadom". Što je ovaj definitivno i bio. Fotograf je u ono vreme imao motocikl sa prikolicom marke "cindap" što ga je činilo znatno bržim od svih novinskih kolega.

PROČITAJTE JOŠ: Beogradske priče: Opasna pretnja sa „užarenog“ kolovoza

Njegov aparat je ovekovečio brod sa lubenicama koji je stigao na rečnu obalu i među kupače uneo veliku radost i osveženje. Danas su ovakve, jednobojne lubenice bezmalo izobičajene, a moderni hibridi su im zauzeli mesto. Doduše, na pojedinim beogradskim pijacama se još ponekud nađu i ovakvi uzorci, uz posebne natpise da se radi o starom semenu.

Kupališta su, opet, bila posebna priča.

Snimci koje smo vam namenili uglavnom potiču sa kupališta pored "Šest topola". Topole i istoimena kafana i danas postoje pored današnjeg Sajma, a u to, predratno vreme sajmište je bilo sa druge savske obale. Danas samo njegove obrise Beograđani znaju kao Stari sajam.

Pontonske staze pored ovog mesta drvenom konstrukcijom su uobličavale deo koji je imao format današnjih, savremenih bazena, pa su tako i prvi vaterpolo mečevi mogli da budu odigrani na uređenom terenu.

Pored ovog kupališta postojala je i plaža "Nica". Ona se nalazila sa novobeogradske strane, između današnjeg Brankovog mosta (a tada Mosta kralja Aleksandra) i Ušća. Plaža je ponela ime po istoimenoj kafani. Taj ambijent promenjen je počev od 1938. godine kada je počelo nasipanje, a novi nasip je tražio mesto gde će biti "udomljen".

Nisu to bila jedina kupališta, već je bilo i većih i manjih na savskim i dunavskim obalama. Još je bilo veoma važno Đačko kupalište u blizini današnjeg sportskog centra "Gale Muškatirović", na Dorćolu, ali i neke manje oaze za koje smo do danas zaboravili. Tako je Jojkićev kanal, na levoj obali Dunava bio azil za one koji su imali čamce i dobru volju da se udalje od gradske vreve i utonu u mir nedaleko od varoši.

"NICA"

Neposredno ispod današnjeg Brankovog mosta, a tada Mosta kralja Aleksandra ugnezdila se kafana "Nica". Tada je obala Save bila peščana, a želja Beograđana da iskorače na drugu rečnu obalu odvajkada je bila ogromna.

Privilegiju da se lako nađu na plaži imali bi oni koji bi se na drugu obalu prebacili čamcima, a od 1934. godine i izgradnje mosta prelazak je bio značajno olakšan. Tako je i ova peščana plaža veoma brzo postala gradska atrakcija i spas u doba jakih letnjih vrućina.