КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Све у вези, на свету

НОВА збирка Љиљане Дугалић "Перце" (Граматик, Београд 2023) читаоцима поставља неколико веома тешких задатака.

Фото: Приватна архива

Већ у самом запису који отвара књигу (ОН ОН ОН), жена лирски субјект, веома сложене природе, посебна, другачија, коју може пратити само онај који је узвишен, преосетљив, а упркос томе отворен, добровољно изложен, несебичан, нежан, упознаје нас са осебујном алхемијом чије се благо синтетише из повлашћеног доба (детињства), места (дворишта и породичне куће у равној Србији) и акорда (песама које се изводе на тамбури). Ту идиличност она наткриљује крошњом ораховог дрвета. Каква је природа тог блага? Оно, разумевамо читајући, не постоји без матерње мелодије, без речи, без сећања на ближње, без ближњег - мушког - у садашњости, без његових деликатних, знаковитих додира и пољубаца које оставља по јагодицама прстију, по длановима драге, попут латица ("Вера").

То што из до сада назначеног сазнасмо о природи жене, лирског субјекта, као и о природи лирског јунака, гони нас да трагамо даље, да докраја, уколико је то уопште могуће, разумемо ко је заправо ОНА, а ко је ОН, њој толико важан јер они, по чинидбама, по сопственом хтењу и моћима, ипак, искорачују из света реалистичности.

Помислили бисмо зато, основано, да је њена природа вилинска, јер све што чини само се у природи одвија, само је с њом у складу, толико да јој се лице у смешку "није разликовало од околног расцветалог биља" ("У врту"). Помислили бисмо то и док испитујемо начин на који портретише Њега. Чини то као јунакиња митолошке песме и као да га благосиља, истовремено чарајући, а да он то не зна, јер у том његовом незнању њена је моћ: "Твоји су образи / бели облаци. / Твоје су очи / једно месец / друго сунце. / Твоје је лице / мој дан и моја ноћ... ("Портрет").

Фото Промо

И таман кад бисмо разумели да је неухватљива, да побеђује у женско-мушким играма, затичемо је податну и радосну: "Твоји се прсти расипљу по кожи. / Твоје очи опасују танано. / Брадом ми чешљаш косу" ("На суботу").

Но, као да хоће и нас да зачара, да нас чарањем завара, јер тек што бисмо помислили да је реч о јунаку који вилу ипак савладава, она трансформише и себе и лице предрага: "Ни сада не знам да ли је то лице / било лице анђела, мушкарца, дечака, предрага. // То ми се лице указало / као сан, као дар, као жар" ("Лице предрага"). На овом месту, нема нам друге до да, упркос најразнороднијим наговештајима и асоцијацијама, од даљег трагања ипак одустанемо, јер баш тако хоће она чије су сензације, али и дубока осећајност, смештене заправо у етеризму - непрозирном, привлачном, сновидном. Као да и она, коначно, хоће да нам каже: "Моја је бајка: / да се у сну док се спава / добра чине, и да ништа / није јава" (Милош Црњански "Етеризам").

У свету ове етеричне књиге читалац је заправо оно перце, из наслова. У њему лебди по ритму стихова, по мелодији речи, тек дотичући вишезначја, тајне, симболе, у ишчекивању доласка светлости, на шта упућују наслови поглавља ("Долазак", "Светлости").

Но, знање о томе, или бар слутња, с ким је у вези тај долазак светлости, усложњава позицију и природу и онога који долази, и позицију онога који о томе пева, али и природу "пера" које лута, сада већ сигурно "витко" и "сребрно" и које зна "како је све у вези, на свету".

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Наши неспокоји

15. 02. 2024. у 10:00

Додатак Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Генеза зла

28. 12. 2023. у 08:30

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Човечанство се уморило

20. 12. 2023. у 07:00

Додатак Култура

0 0

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: О животу жене

13. 12. 2023. у 07:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације