ОДРЖАН КОМЕМОРАТИВНИ СКУП НА ЗЕЈТИЛИКУ: Завет потомцима је да напунимо колевке (ФОТО)

ПИЈЕТЕТ Препун плато исред костурнице страдалим српским војницима / Фото: M. Mарковић

У ТИШИНИ, спуштани су венци на спомен-костурницу. Заставе, све време, на пола копља. У ешелонима, почасни водови савезничких држава. На десетине венаца, лагано се спуштају на Зејтилик. Државе савезнице у Великом рату, на комеморацију поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта, упутиле су заменике својих војних министарства.

- Ово је место, једно од најзначајнијих симбола српског бића, свих страдања нашег народа на почетку 20. века. Симбол борбе, жртвовања. Али, оштро упозорење колику је цену српски народ платио за своју слободу - обратио се Никола Селаковић, окупљеном свету. - Време библијске епопеје, страдања је немерљиво. Али, нас наша вера учи да без страдања нема васкрсења. Тако је и ова епопеја добила свој крај. Овде, у Солуну. Краја тим мукама сигурно не би било да није било и наших савезника. Овде је, после четири године борбе, васкрсла слобода. И ми смо ту слободу оживотворили, онако како су је они сањали.

ПОЧАСТ Почасни поздрав наше војске / Фото: M. Mарковић

Подсећајући на голготу и васкрс Србије, Селаковић је навео да је мировна конференција у Версају 28. јуна 1919. утврдила да су у Великом рату Срби поднели милион и 247.435 жртава. Од тога је 23 одсто укупне српске популације, а 61 одсто оних Срба од осамнаесте до педесете године живота. -

Многи очеви и дедови својих нису дочекали да виде ни своју њиву, загрле своју децу, младићи веренице, створе своју породицу - казао је Селаковић. - Њих 7.441 почива овде, на овом непрегледном гробљу.

Поручио је:

- Ове године шљиве су добро родиле. Амбари су нам пуни. Још само да напунимо колевке. То је оно што би и наши јуначки преци волели. Мир свом потомству. Борба за будућност наше деце је мир и слобода. Србија, данас, као и ни 1918, није сама. Њена победа у Великом рату је путоказ како се треба понашати према побеђенима: пружити руку свима.

ПОШТА Селаковић, Вулин и Вучевић

ДОК СЕ Зејтиликом, међу витким чемпресима, проламала песма старих ратника и поруке с којом су јуришали у слободу Србије, а хроничари су забележили да су за 45 дана, у борби, од Солуна стигли до Београда "брже од Француске коњице", потомци старих ратника трагали су на Зејтилику за белезима потомцима предака. Многи, који и не знају за гробове предака, дошли су овде да се поклоне њиховим саборцима који су исписали најлепше лекције љубави према отаџбини. Зоран Миладиновић и Слободан Миловановић из Жабара, потомци ратника, дошли су овде да гробове незнаних, прелију вином. Да запале свеће, положе цвеће.

СЕЋАЊЕ Многи су данас палили свеће у крипти обновљеног Маузолеја / Фото: M. Mарковић

- Мој прадеда Марко Босиоковић, солунски ратник. Преживео фронт. А три брата, прадеде: Станоје, Милоје и Чедомир Миладиновић... нису никада казали где су им гробови.

Зоран затеже своје сељачко одело. Уз њега је и Слободан Миловановић, у овај ешелон повели су и потомке. Сви у униформама, на брзину скројене, као некад код старих ратника.

ЛЕГЕНДА Старина Ђорђе Михајловић подиже српску заставу пре зоре

После званичне комеморације, на Зејтилику, над гробовима српских ратника, делегација Србије и српски род, који се делом окупио овде у Солуну на обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта, одао је почаст, уз заставе српске славе, на гробовима руских, француских и британских војника.

Фото: M. Mарковић

ВОЈСКА, СИГУРНА БРАНА

- СЛОБОДА је највећа вредност нашег народа, да о слободи сами одлучујемо и бринемо о нашој судбини - казао је Александар Вулин, министар одбране. - Србија зато мора да има снажну државу, снажну и опремљену војску. Она се ослања на традиције својих славних предака, унапређује се и опрема, а како би била сигурна брана и како би од свакога, коме би пало на памет да силом угрози нашу слободу, умела да одбрани свој мир.

ХЕРОЈ Војислав Вукашиновић, борац са Кошара / Фото: M. Mарковић

И ОНИ БИ ТО ЖЕЛЕЛИ

ЧЕТИРИ године голготе, наши преци су поднели у рату који нису желели и поднели жртву да би живели у слободи - казао је Селаковић. - Да би генерације које ће доћи после њих живеле у слободи. Жртве наших предака не би имале смисла, да слободу за коју су се борили, ми данас не сачувамо. Они су такву Србију желели и ми ћемо, као њихови потомци, учинити све да је сачувамо. Желимо да сачувамо људе. А кад сачувамо људе, сачуваћемо и будућност Србије.

Фото: M. Mарковић

ЊИХОВ САН

ЗА слободом су жудели и Срби, Војвођани - Пречани који нису досањали сан, да буду део слободне Србије - казао је Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. - Нису доживели да се њихова Барања, Бачка и Срем сједине са матицом Србијом. Овај дан је увод у оно што ћемо организовати крајем новембра, а то је стогодишњица присаједињења Бачке, Барање и Срема. То је био и њихов сан.