Visoke potpetice krive za čukljeve

Čukljevi, izbočina na risu, deformiteti na gležnjevima, opterećuju stopala i ako se na vreme ne potraži pomoć lerkara sve se dalje komplikuje jer postaje ne samo estetski već i funkcionalni, odnosno ozbiljan zdravstveni problem.

A o tome šta stopalo suštinski znači za čoveka, objašnjava ortoped doc. dr Goran Tulić iz Instituta za ortopedsku hirurgiju Kliničkog centra Srbije.

- Ljudsko stopalo je, ako mogu tako da kažem, dizajnirano da osigura prenošenje tela u prostoru. Peta, zglob nožnog palca i zglob malog prsta stopala tri su tačke oslonca važne za hodanje i stajanje. Kada hodamo, nijedna druga struktura, kost ili zglob stopala nije u stalnom ili punom kontaktu sa podlogom. Zahvaljujući tome što su sve kosti i zglobovi međusobno povezani ligamentima i kapsulama, kao i tetivama raznih mišića koje se poput omče zatežu oko kostiju, iznad i ispod njih, moguće je da se stopalo pri hodu širi i skuplja radi postizanja ravnoteže. Trčanje, skakanje, penjanje, hodanje po neravnim površinama ili po akrobatskoj žici, ne bi bilo izvodljivo bez te fascinantne sinergije muskulo- skeletnog sistema i stopala.

Šta se dešava kada se taj integritet ozbiljno naruši?

- Svako narušavanje postojećeg sklada u anatomskom ili funkcionalnom smislu odražava se na naš svakodnevni život. Najčešća deformacija stopala dešava se u vidu pojave čukljeva (hallux valgus). U narodu je ova pojava poznata kao krivljenje nožnog palca u stranu prema drugim prstima, gde u predelu zgloba ovog prsta dolazi do pojave izrasline, odnosno čuklja. Međutim, ovo je samo najuočiljiviji deo ukupnog deformiteta. U zavisnosti od stepena njegovog razvoja može doći i do razmicanja donožja ili prednjeg stopala, kao i proširenja stopala i spuštanja svih kostiju, zbog čega dolazi do spuštanja svodova stopala. Takođe može da se javi i uvrtanje kostiju donožja, deformacija i savijanje jednog ili više prstiju (posebno drugog i petog), pojava žuljeva na prstima i tabanu, pomeranje tetiva i njihovog skraćivanja zbog čega dolazi do veoma bolnih pokreta zglobova stopala kao posledice degenerativnih promena.

Da li ovi deformiteti mogu da se predvide i preduprede?

- Jednom započet deformitet ima svoj ciklus napredovanja sa različitim pojavnim elementima. Nije moguće predvideti do kog nivoa će se razvijati i za koje vreme kod svakog pacijenta ponaosob. Generalno se može reći da što se ranije javi, u kasnijem toku je proces složeniji i izraženiji. S tim što treba praviti razliku između urođenih i stečenih deformiteta. Urođeni čukljevi su ređi, mogu da se dijagnostikuju još u doba adolescencije i skoro ekskluzivno se javljaju kod devojčica. Pretpostavlja se, mada nije dokazano, da je za njihovu pojavu odgovoran nasledni faktor. Ovi deformiteti se javljaju i u sklopu nekih drugih deformacija stopala, drugih delova skeleta ili oboljenja muskulo- skeletnog sistema, a posebno neuroloških i neuro- muskularnih. I opet su daleko češći kod ženskog pola, dok se kod muškaraca javljaju sporadično.

Kako nastaju stečeni čukljevi?

- Kao odgovor možda najbolje može da posluži primer iz Japana. Japanski ortopedi su, naime, primetili enorman rast čukljeva kod njihovih žena kada su počele da prihvataju američko- evropski stil života, koji je uključivao i visoke potpetice. Opsežnije istraživanje pokazalo je da kod raznih afričkih plemena, Aboridžina i zaostalih latinoameričkih plemena, ovaj deformitet praktično ne postoji. Takva saznanja su definitivno u prvi plan stavila cipele sa visokim potpeticama ili uskim i nekomformnim kalupom kao značajan, ako ne i glavni faktor rizika za nastanak čukljeva. Međutim, jedan broj stručnjaka smatra da obuća kao faktor rizika samo ubrzava ili pogoduje ispoljavanju već postojeće sklonosti ka ovoj vrsti deformiteta.

Gde je onda istina?

- Razne varijacije kalupa obuće, kao i visina potpetice na različite načine stavljaju stopalo na iskušenje. Uski kalupi ne dozvoljavaju pravilnu adaptaciju stopala u smislu postizanja ravnoteže, dok visoke štikle menjaju oslonac stopala prebacujući skoro kompletnu težinu na prste i kosti donožja. Ravna cipela je, generalno, bolja, ali samo ukoliko stopalo nema spuštene svodove ili neku drugu deformaciju koja stvara tegobe. Pomeranje težišta tela prema napred pri hodu u nekomfornoj ili visokoj obući, povlači za sobom adaptaciju drugih delova skeleta i peomene na njima. Nakon dužeg vremena nošenja ovakve obuće, javljaju se tegobe i promene u samom stopalu.

Kako se te tegobe ispoljavaju?

- U početku su one uglavnom vezane za osećaj nelagodnosti, težine u nogama, bolove u tabanima i listovima ili jednostavne potrebe da se cipela skine. Nakon ovih simptoma počinje da se primećuje zadebljanje na zgobu nožnog palca sa donožjem, koje je ponekad praćeno crvenilom i osećajem vreline. Odmah nakon toga, palac počinje da se zakrivljuje prema drugim prstima. Ovo pomeranje prati širenje prostora između prve i druge kosti donožja i njihovo pomeranje u suprotnom smeru, što, na kraju, uzrokuje spuštanje svodova tabana. U jednom momentu drugi prst stopala zbog skučenosti prostora u kome se našao, počinje da se savija ili se istovremeno savija i podiže. Ispod njega se podvlači palac, a počinju da se primećuju i prvi žuljevi, i to, prvenstveno, na prstima. Kako se stopalo sve više širi i spušta, žuljevi se premeštaju na tabane, neposredno iznad prstiju gde se nalaze takozvane glavice kostiju donožja.

Šta sve ovo pokazuje?

- Pokazuje da je deformitet ušao u poodmaklu fazu na šta ukazuje donožje koje počinje da se uvija. Istovremeno, palac se rotira, prsti se povlače i stopalo zaista dobija ružan izgled. Tetive više mišića se skraćuju, zglobovi se pomeraju sa svog mesta, zbog čega hod postaje sve teži i bolniji. Ovo je trenutak kada počinje razvoj degenerativnih promena kao i problema u kolenima, kukovima i kičmi.

Kako se ovi deformiteti dijagnostikuju?

- Kliničkim pregledom, opisno se konstatuje postojanje čuklja i devijacija nožnog palca, proširenje stopala... Radiografijom stopala se, zatim, u stojećem položaju pacijent pod opterećenjem telesnom masom, u više projekcija potvrđuju distance između određenih koštanih struktura, uglovi između njih sa odstupanjima od normalnih. Naravno, zavisno od dijagnosze pristupa se odgovarajućem načinu lečenja.

PREVENTIVA

Pojavu čukljeva samo je donekle moguće prevenirati. Prevencija podrazumeva nošenje odgovarajuće obuće, sa štiklom ne većom od četiri do pet santimetra. Redovne fizičke vežbe radi jačanja muskulature stopala i potkolenica, kao i povremeno hodanje bez obuće, takođe spada u red preventive.

LEČENJE

Lečenje može biti neoperativno i operativno. Neoperativno je simptomatsko i obuhvata razne umetke za nožni palac, kao i dnevne i noćne separatore. Operativno lečenje se izvodi sa četiri osnovne metode, zavisno od vrste i stepena deformiteta. Mekotkivne podrazumevaju operaciju na tetivama mišića i kapsulama zglobova, koštane podrazumevaju presecanje kostiju čime se dobija mogućnost prostorne korekcije položaja izmeštenih kostiju i uklanjanje samog čuklja. Zglobna procedura podrazumeva hirušku korekciju zglobova koji su degenerativno značajno izmenjeni. Ipak, kombinovana procedura je najčešća u primeni, kaže dr Tulić.