ZA čak 80 odsto svih infarkta srca i mozga kriva je ateroskleroza! Bolest zapušenih arterija je treće najmasovnije oboljenje u svetu. „Rangirana“ je odmah iza virusnih bolesti gornjih disajnih puteva i parodontopatije (oboljenja desni).

- Ateroskleroza počinje već u detinjstvu, dugo se razvija bez simptoma, povećava se sa uzrastom i oko 50. godine života počinje ozbiljno da preti - kaže u intervjuu za „Novosti“ akademik profesor dr Vladimir Kanjuh, kardiovaskularni patolog, predsednik Udruženja za aterosklerozu Srbije, član savetodavnih odbora Evropskog i Internacionalnog društva za aterosklerozu i Evropskog društva patologa, i predsednik Odbora za kardiovaskularnu patologiju SANU.

* Kako nastaje ateroskleroza?

- Masne materije (lipidi), pre svega loš holesterol, koje čovek unosi hranom, iz krvi ulaze u zid arterije. Ćelije zida „bore“ se protiv masnih materija i „gutaju“ ih. Međutim, ako je količina lošeg holesterola prevelika, onda se te odbrambene ćelije pretovaruju i na kraju prskaju, pretvarajući se u kašastu masu. Stvara se aterosklerotična ploča, sastavljena od lipidnog bazena i vezivne kape koja odvaja lipidni bazen od lumena arterije kroz koji protiče krv.

* Šta se dalje događa?

- Aterosklerotična ploča vremenom sužava lumen arterije. Ako ga suzi za više od 75 odsto, onda kroz takvu arteriju ne stiže dovoljno krvi u odgovarajući deo srčanog mišića. Srce pati i dolazi do bola u grudnom košu. Bol je kratkotrajan i obično se širi u levu ruku. Bolesnik tada ima stabilnu anginu pektoris.

ŽENE
* ZBOG čega su žene zaštićenije od ateroskleroze u odnosu na muškarce? - Žene su zaštićene svojim polnim hormonom - estrogenom i zbog toga su ateroskleroza i infarkt ređi kod žena nego kod muškaraca. Zaštita traje samo do menopauze, a posle nje podjednako obolevaju kao i muškarci.

* Šta konkretno izaziva srčani udar?

- Kod ateroskleroze imamo dva štetna efekta: prvi je sužavanje lumena arterije, što, rekli smo, postaje opasno ako je lumen sužen za više od 75 odsto. Mnogo opasniji je drugi štetni efekat: pucanje aterosklerotične ploče. Tada masne materije iz lipidnog bazena probijaju vezivnu kapu i dospevaju u lumen arterije, odnosno u cirkulišuću krv i odmah dovode do lokalne tromboze u srčanoj arteriji. Ako je začepljenje trombom manje, tako da krv ipak može da prolazi kroz arteriju, nastaje tzv. nestabilna angina pektoris, koja je, u stvari, uvod u infarkt miokarda, ali ipak do njega ne mora da dođe.

* A, kada je infarkt neizbežan?

- Ako začepljenje trombom potpuno zatvori lumen srčane arterije, krv i kiseonik više ne dospevaju do odgovarajućeg dela srčanog mišića. Tada se javlja jak, dugotrajan srčani bol u grudima. Za pola sata počinje nekroza, smrt tog dela srčanog mišića, tačnije infarkt miokarda.

* Ipak, svi slučajevi ateroskleroze ne moraju da budu ozbiljni, ili čak fatalni?

- Tačno, arterije mogu da budu sužene čitav život, ali ne više od 75 odsto lumena i to onda neće dovesti do stabilne angine pektoris. Takođe, postoje aterosklerotične ploče prožete vezivnim tkivom i sa malim lipidnim bazenom koje ne prskaju. Ateroskleroza se, u zavisnosti od genetske predispozicije, pola i uzrasta kao i načina života, razvija nekad sporije, a nekad brže i u težoj formi.

* Odmakla ateroskleroza daje simptome. Koje, kada je u pitanju srce?

- Pojavljuje se pomenuti srčani bol u grudnom košu u situacijama u kojima se ranije nije pojavljivao. Na primer, kod napora, kada se potrči za autobusom, kod izlaska iz tople sobe na hladnoću i vetar, posle obilnog jela. Nastali srčani bol može i da zavara, tj. da se ne lokalizuje klasično, u predelu srca i grudnog koša sa širenjem u levu ruku, već da se javi u vilici i čak u trbuhu imitirajući bol zapaljene žučne kesice, ili slepog creva. Naravno, svaki bol u grudnom košu ne mora da bude opasni srčani bol - ali o tome treba da odluči lekar, a ne sam bolesnik.

* Ateroskleroza je delom neizbežan proces starenja. Ko je pod većim rizikom od njenih komplikacija?

- Ugroženiji su naročito stariji muškarci, koji su nasledno opterećeni, što znamo po tome što su im roditelji i srodnici imali faktore rizika, infarkt miokarda ili šlog. Klasični faktori rizika su visok nivo lošeg holesterola u krvi, pušenje, jer ono, kao i stres, izaziva grč (spazam) mišića srčane arterije. Grčenjem se steže i lipidni bazen i, tada, aterosklerotična ploča puca poput vulkanske erupcije sa već pomenutim sledujućim događajima.

* Da li su i neke hronične bolesti faktori rizika?

- Šećerna bolest tip 2, koja se javlja naročito u starijem dobu, ubrzava i pogoršava aterosklerozu i dovodi do češćih i težih kardiovaskularnih oboljenja. Isto to čini i preterana gojaznost. Takođe, arterijska hipertenzija, tj. povišeni krvni pritisak je faktor rizika.

* Koje arterije čoveka su, osim srčanih, najviše ugrožene?

- Ateroskleroza najčešće i najteže pogađa srčane arterije. Zatim, arterije mozga, uključujući i vratne karotidne arterije. Dalje, arterije nogu, bubrega i drugih organa. Posledice su: infarkt srca, infarkt mozga (šlog), gangrena nogu, insuficijencija bubrega i drugih organa.

* Koji simptomi postoje kod zapušenja drugih arterija?

- Kad su zapušene arterije za mozak, manje krvi dolazi u njega i javljaju se zaboravljanje, vrtoglavica, tranzitorni ishemijski atak, odnosno kratkotrajna, prolazna slabost ruke ili noge. Kasnije, nastaju mali „razbacani“ infarkti u mozgu, koji mogu dovesti do demencije. Na kraju, oduzetost dela tela - šlog ili smrt. Ako su u pitanju arterije nogu, zbog smanjenog proticanja krvi, javlja se povremeno hramanje, blede, hladne noge, a na kraju može doći do gangrene, kada se gangrenozno tkivo mora odmah hirurški odstraniti.

* Da li se može sprečiti, ili bar umanjiti aterosklerotično zapušenje arterija?

- Pošto ne postoji specifičan lek za aterosklerozu, najbolji način sprečavanja ove bolesti je prevencija. U SAD i zapadnoj Evropi, gde odavno preventivno uklanjaju faktore rizika, smrtnost je „pala“ ispod 50 odsto. Prevencijom čovek dobija četiri do šest godina kvalitetnog života.

* Šta podrazumeva prevencija?

- Izbegavanje faktora rizika na koje se može uticati: umesto gojaznosti, treba imati normalnu telesnu težinu shodno polu, uzrastu i visini. Treba vežbati, ili brzo šetati najmanje pola sata svakog dana, jer 40 odsto našeg tela čine skeletni mišići koji su stvoreni za kretanje. Ne pušiti i ne jesti masnu hranu. Kontrolisati lipide u krvi, držati pod kontrolom krvni pritisak, i eventualno šećernu bolest. Napraviti balans između rada i odmora. Izbegavati stresne situacije u porodici, na radnom mestu, u društvu i ličnom seksualnom životu. Ko u svim ovim situacijama doživljava stres-crno mu se piše. Jedna čaša crnog vina dnevno, koje sadrži supstancu rezveratrol, deluje protiv ateroskleroze smanjujući rizik od kardiovaskularne bolesti.

* Kako se boriti protiv stresa?

- Postoje dva zlatna pravila protiv stresa: prvo - ne treba se nervirati zbog malih stvari, i drugo - sve stvari su male!