VEROVANJE da je čovek pobedio mikroorganizme, velika je zabluda. Pojedine zarazne bolesti, kako infektolozi vole da kažu, odlaze u muzej istorije. Na njihovo mesto, međutim, dolaze druge. Biološka otpornost i moć prilagođavanja i mutiranja, obezbeđuje mikroorganizmima preživljavanje. Dok bude ljudi, životinjskog i biljnog sveta - biće i njih.

Osećajući se superiornim, čovek ih je potcenio, upozorava u razgovoru za „Novosti“, profesor dr Dragan Delić, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije:

- Mikroorganizmi čine čak 80 odsto biomase na Zemlji. U samo jednom danu od jedne bakterije može da se deobom dobije 280.000 milijardi bakterija! Svaki čovek ima deset triliona ćelija i oko sto triliona mikroorganizama. U proseku, na jednu našu ćeliju, „dolazi“ deset mikroorganizama. Većina nije patogena (tek jedan na hiljadu), a mnogi su i korisni. Za infektologa nema dileme da li će u budućnosti biti infektivnih bolesti, samo se njihov repertoar menja.

* Znači li to da nam u budućnosti preti nova pandemija?

- Ako virus ptičjeg gripa stekne osobinu da se lako prenosi sa čoveka na čoveka, nastaće ogromni problemi. Ljudi nisu razumevali pravu prirodu infektivnih bolesti. Šezdesetih godina, američko Ministarstvo zdravlja, lansiralo je tezu da „je vreme da se zatvori knjiga o infektivnim bolestima, jer su one u SAD praktično iskorenjene“! I danas ima lekara, koji smatraju da su infektivne bolesti stvar prošlosti. Tačno je jedino da se neki virusi teže, a drugi lakše prenose, jer im je koncentracija u krvi mnogo veća. Takav je, recimo, hepatitis.

ŠIRENJE INFEKCIJE * Kako se prenose infektivne bolesti?
- Postoji više načina: vazduhom (kapljične infekcije), putem tečnosti (vode) kako se prenosi i kolera, putem hrane, insekata (vektora), krpelj, komarac, putem derivata krvi, seksualnim putem. Ne postoji stakleno zvono, koje može da garantuje bezbednost od infektivnih bolesti. Od devedesete godine do danas, otkriveno je više od 30 novih agenasa, koji daju različite bolesti. To su crevne infekcije, žutice, upale mozga, hemoragijske groznice... Zahvaljujući molekularnoj biologiji, nauka stalno otkriva nove agense.

* Koliko vrsta hepatitisa postoji?

- Ima šest virusa koji mogu primarno da oštete jetru. To su hepatitis A, B, C, D, E i G. Virus tipa A, prenosi se fekalno-oralnim putem. Ima ga u stolici, iz koje kontaminira vodu, hranu, ili se prenese nedovoljno dobro opranim rukama. To se rešava ličnom i kolektivnom higijenom. Ovaj tip virusa, retko daje teško oštećenje jetre, a ne prelazi ni u hronične virusne bolesti jetre. D (delta) virus je neobičan, nekompletan, ne može da da infekciju, zato što nema omotač.

* Da li je on bezopasan?

- Da bi oštetio jetru, mora da pozajmi omotač i uzima ga od hepatitisa B. Ako čovek u sebi nema B virus, ne može da dobije infekciju, bez obzira na prisustvo D virusa. S druge strane, to je presedan u humanoj medicini: jedan virus „otvara vrata“ drugom, ispomažu se. Možda to postoji u još nekim slučajevima, ali medicini nije poznato. Samo 1,5 odsto naše populacije, koja nosi B virus, ima i delta virus. Hroničnu B virusnu infekciju u svetu ima 400 miliona ljudi, a C - oko 200 miliona. Delta virus nosi dvadesetak miliona. Širom sveta, ukupno više od 600 miliona ljudi ima hroničnu infekciju jetre, virusima B C i retko, D.

* Kakva je situacija u Srbiji?

- Pretpostavlja se da u Srbiji ima više od 100.000 bolesnika sa hroničnom infekcijom virusom hepatitisa C (nešto iznad jedan odsto), a od dva do sedam odsto populacije, inficirano je virusom B. Južni regioni beleže više slučajeva. Infekciju nosi ukupno oko pola miliona ljudi. Problem je što akutni virusni hepatitis, najčešće protekne bez znakova bolesti. Kod hepatitisa B, dve trećine inficiranih nema nikakve simptome, 40 odsto požuti. Kod hepatitisa C čak 80 odsto nema simptome. Kad je B virus u pitanju, po izlasku iz akutne faze bolesti, pet do deset odsto bolesnika ne uspeva da eliminiše virus, on ostaje u jetri kao hronična infekcija.

* Kod hepatitisa C je, čini se, još gore?

-Da: 60 do 90 odsto bolesnika ne uspeva da eliminiše virus. On ostaje u jetri i daje hronično zapaljenje i cirozu - hronično propadanje ćelija jetre. Ne prelazi svaki hronični hepatitis B ili C u cirozu. Kod B, taj procenat je do 30 odsto, kod C - do 20 odsto. Procenti jesu visoki, ali nema znaka jednakosti.

RIZIČNE TETOVAŽE * Od čega zavisi da li će se infekcija razbuktati?
- Od toga koliko je čovek izložen virusu, u kojoj količini ga unese... Ako se, na primer, povredite na iglu šprica zaraženog bolesnika, rizik da ćete dobiti virus je oko 30 odsto. Kod hepatitisa C, rizik je do sedam odsto, kod HIV od 0,3 do 0,5 odsto. U jednom mililitru zaražene krvi nalazi se deset na 13 čestica virusa B. Pljuvačka nema tu koncentraciju, ali ako postoji povreda usne, čovek može da se inficira putem krvi. Tetovaža i pirsing su veoma rizični, naročito u nesterilnim uslovima rada, a opasnost vreba i kod manikira i pedikira.

* Kako hepatitis oštećuje jetru?

- Hronični hepatitis protiče blago, smatra se da tri četvrtine bolesnika nikad i ne sazna da ima virus. Najčešće se otkrije slučajno, posle davanja krvi, ili testiranja krvi na parametre za jetru. Sreća je da ovaj organ, inače, ima veliku moć regeneracije. Jetra ima više od 500 različitih funkcija, a da bi one bile zadovoljene, dovoljno nam je od 300 do 420 grama funkcionalnih hepatocita, zdravih ćelija jetre, što je trećina! Problem nastaje kad hronični hepatitis, pređe u cirozu.

* Šta je, u stvari, ciroza jetre?

- To je zapaljenje, tokom kog se hepatociti zamenjuju vezivnim tkivom, koje remeti građu i funkciju jetre i cirkulaciju krvi u njoj. Uprkos tome, početna ciroza nije veliki problem. Ali, kad pređe u takozvanu dekompenzovanu cirozu, to je druga stvar. Nakuplja se voda u trbuhu i u potkolenicama, nastaju proširenja na jednjaku, koja mogu da krvare. Može da nastane i poremećaj svesti, to jest, hepatička koma, usled nedovoljno pročišćene krvi. Virus hepatitisa B i C mogu da se pretvore u maligne ćelije. Potom, polako otkazuju bubrezi (hepato-renalni sindrom). I drugi sistemi „padaju“, otkazuje cirkulacija, funkcija pluća...

* Gde je rešenje?

- U terminalnom stadijumu, jedino rešenje je nova jetra. Ali, čovek može godinama da nosi virus hepatitisa, a da jetra nije ni u zapaljenju, a kamoli oštećena. Ukoliko je jetra oštećena alkoholom, ili hranom, pa je „masna“, pacijent ima dijabetes, infekcija virusom hepatitisa, izazvaće mnogo teže stanje. Bitna je individualna terapija.

* Kolika je moć vakcine?

- Vakcina protiv hepatitisa C, još je o dugačkom štapu. Protiv hepatitisa A postoji, ali se ona mahom primenjuje u nekim endemičnim krajevima, gde vlada veliki rizik od slabe higijene. Vakcina protiv hepatitisa B je prva vakcina, dobijena genetičkim inženjeringom i odlična je. Zaštita je doživotna. Kontraindikacija nema, osim ako je čovek alergičan na proteine gljivice kvasca, što se, prema evropskoj statistici, događa jednom u 600.000 slučajeva.