Najčešća i najozbiljnija bolest savremenog čoveka u oblasti stomatologije je parodontopatija. Ona je bezbolna, podmukla, dugotrajna, i uglavnom počinje veoma rano. Obično se ispoljava posle tridesetpete godine, a ponekad se javlja i kod veoma mladih osoba. Bolna postaje jedino ukoliko dođe do sekundarne infekcije.

O kakvom je oboljenju reč, i na koji način se prepoznaje, objašnjava specijalista za bolesti usta i zuba primarijus dr Milomir Varjačić.

TERAPIJA
Terapija parodontopatije podrazumeva uklanjanje čvrstih i mekih naslaga sa zuba i parodontalnih džepova. Lečenje komplikacija takođe je važno, a odnosi se na uklanjanje infekcija tkiva oko zuba, zapaljenja zubnog živca, parodontalne ciste, sanaciju usne duplje, zamenu neadekvatnih plombi, krunica i mostova, obradu parodontalnih džepova. Naravno, sve sa ciljem da se uspostavi što pravilniji odnos zuba i vilice.

- Radi se o oboljenju potpornog aparata zuba, u koji spadaju desni, vilična kost i parodontalna vlakna, koja predstavljaju sponu između zuba i vilične kosti. Da se nešto dešava, osoba najčešće prepoznaje po gingivitu, odnosno zapaljenju desni. Desni mogu i da krvare obično prilikom pranja zuba ili tokom jela. Može da se javi i osećaj trnjenja u desnima, kao i osećaj da postoji strano telo između zuba, zbog otoka u desnima. A ako proces traje predugo, dolazi do koštane razgradnje vilične kosti u kojoj je usađen zub.

* Šta to tačno znači?

- U normalnim okolnostima dve trećine zuba su u viličnoj kosti, a jedna trećina van. Kada krene proces parodontopatije, ovaj odnos se remeti. Desni se usled razgradnje vilične kosti povlače, a zub, ili više zuba, postaju sve izduženiji. Ako zapaljenje dugo traje dolazi do stvaranja parodontalnih džepova. To su prostori između zuba i desni, koji su u normalnim okolnostima duboki dva do tri milimetra. Ako je dubina veća, znači da se nešto dešava, i treba se odmah obratiti stomatologu. Pogotovo, ako osoba oseti da jedan ili više zuba počnu polako da se klate. To je jedan od važnih pokazatelja da zubi više nisu čvrsto usađeni u vilicu, jer se ona razgrađuje.

* Šta najčešće uzrokuje pojavu parodontopatije?

NAJMLAĐI
Od parodontopatije pati i jedan odsto dečije populacije. Kod njih ovaj proces najčešće nastaje u pubertetu, mada može i u mlečnoj dentaciji. Otežavajuća okolnost za najmlađe je to što se dijagnoza teško uspostavlja jer nema pratećih simptoma. Precizan odgovor, ukoliko postoji sumnja, jedino može da se dobije na osnovu rendgenskog snimka. Uzrok ove juvenilne parodontopatije je nepoznat, a kao mogući faktori se navode nasleđe, imunološki poremećaji, razna opšta oboljenja... Kod njih se razaranje kosti dešava veoma brzo, tako da gube zube još pre dvadesete godine. Bez obzira na lečenje rezultati nisu baš impresivni, jer je tok bolesti izuzetno brz, a dolazak kod stomatologa najčešće zakasneo.

- Osnovni uzrok za pojavu parodontopatije je dentalni plak koji nastaje zbog konzumiranja kašaste i meke hrane. Ovakva hrana, udružena sa lošom i nepravilnom higijenom usta i zuba dovodi do stvaranja mekih naslaga, koje u sebi sadrže, osim ostataka hrane i brojne mikroorganizme. Mineralizacijom, odnosno taloženjem minerala iz pljuvačke, dentalni plak se pretvara u zubni kamenac i konkremente, koji jedino mogu da se uklone ultrazvukom ili ručnim instrumentima u zubnoj ordinaciji.

* Utiče li još neki uzrok na pojavu ovog oboljenja?

- Žvakanje jednom stranom vilice takođe može biti razlog nastanka procesa parodontopatije. Disanje na usta, konzumiranje pretežno meke hrane, pušenje, nepravilan položaj i odnos zuba u vilici, karijes, neadekvatne plombe, mostovi, krunice, mehaničke i hemijske povrede desni, i mnoge druge loše navike mogu da utiču na pojavu ove hronične doživotne bolesti. Kažem doživotne, pošto bolest nikada ne može da se u potpunosti izleči, ali može uspešno da se kontroliše.

* Na koji način?

- Makar dva puta godišnje treba posetiti stomatologa,

zbog kontrole da li su se pojavili parodontalni džepovi, koje osoba ne može sama da prepozna. A u uznapredovaloj fazi dubina džepa zna da bude i od pet do sedam milimetara. Naravno da je u takvoj situaciji ugrožen potporni aparat, zubi počinju da se klate, a može da dođe i do pojave gnojnih parodontalnih abscesa, što obavezno iziskuje i hiruršku intervenciju. Na kraju ništa ne preostaje do vađenje zuba.

* Šta predstavlja osnovu sprečavanja parodontopatije?

- Pravilno održavanje higijene usta i zuba od najmanjih nogu najbolji je način da se očuva njihovo zdravlje i izbegne ovo ozbiljno oboljenje. Pravilna higijena predstavlja veštinu koja mora stalno da se vežba, po mogućstvu uz stručni savet lekara.

Pravilna tehnika pranja zuba, upotreba konca za zube, a po potrebi i rastvora za ispiranje usta, predstavljaju ključne poteze za zdrav i dobar kvalitet zuba i desni. Kod lečenja već manifestovane parodontopatije koje je dugotrajno, neophodna je motivacija i spremnost pacijenta na saradnju. Hirurško lečenje je nezaobilazno, gde se takozvanom režanj operacijom podiže deo oralne sluzokože, uklanja zapaljensko tkivo iz potpornog aparata zuba, a onda sve vraća na svoje mesto.