ŽELIMO da pokažemo da je najbolje lečenje u ranom stadijumu karcinoma debelog creva. Srednji stadijum sa dobrom hirurgijom i multidisciplinarnim pristupom gotovo je izlečiv, a svakako ni metastaze nisu izgubljena bitka za naše pacijente.

Uoči Sedmog internacionalnog skupa koloproktologa, koji će se u Beogradu održati od 7. do 9. oktobra, ovako razmišlja profesor dr Zoran Krivokapić, jedan od organizatora i vodećih svetskih stručnjaka za kolorektalnu hirurgiju.

* Kakva su očekivanja od ovog simpozijuma?

- Uvek se trudimo da teme skupa zadovolje interese i potrebu za novim znanjima lekara, a da, osim toga, rezultat bude i za dobrobit naših pacijenata. Ove godine ćemo imati 35 predavača, dolaze nam najveća imena iz ove oblasti iz Amerike, Engleske, Rusije, Japana, i očekujemo oko 600 do 700 učesnika iz tridesetak zemalja: hirurga, gastroenterologa, patologa, rendgenologa. Bavićemo se različitim pitanjima, od nastanka koloproktologije, pa sve do savremenih pristupa, kao što je korišćenje robota u hirurgiji. O ovom fantastičnom napretku, govoriće Irinel Popesku, iz Rumunije.

* Koliko je realno da i mi u bliskoj budućnosti imamo takvu sofisticiranu tehnologiju?

- Siromašna smo zemlja, ali sigurno ne siromašnija od Rumunije, na primer, koja već ima robota. Ali, to govori o drugačijoj strategiji kod njih - oni već imaju veliko iskustvo u toj oblasti. To jeste sofisticirana metoda, ali ćemo i mi jednog dana morati da kupimo robote i da radimo. Objektivno rečeno, ta tehnologija je dosta skupa, pa treba prvo da podignemo standard i radimo ono što možemo, a robotika će doći kada za to dođe vreme.

GENETIKA * DA li i genetika ima udela u nastanku karcinoma debelog creva?
- U nacionalnom programu smo, najpre, potpuno odvojili rizične grupe, one koji imaju porodično opterećenje. To su svi kojima su prvi rođaci bolesni od raka debelog creva, ili bilo kojeg drugog karcinoma. Oni ne spadaju u redovan skrining, jer ćemo njima testove raditi i pre pedesete godine. Pored genskog opterećenja, koje je 12 do 15 odsto, među rizične spadaju i druga stanja, inflamatorna oboljenja, pre svega ulcerozni kolitis, familijarne polipoze. Takve osobe moramo mnogo ranije da pregledamo i da ih pratimo.

* Kada se pomene koloproktologija, u fokusu je svakako karcinom debelog creva?

- Jedna od tema će i biti karcinom debelog creva - i njegovo lečenje, od lokalne operacije do metastaze. Karcinom debelog creva je jedno od retkih oboljenja koje je blizu da bude izlečivo: rani stadijum je izlečiv gotovo 100 odsto, ali i kasne stadijume, uz citostatike, zračenje i dobru hiruršku tehniku, možemo da držimo pod kontrolom mnogo godina. Prikazaćemo paletu intervencija, od lokalnih odstranjivanja ranog karcinoma i polipa, pa do tretiranja metastaza.

* U lečenju karcionoma ključna je hirurgija?

- Hirurški rad je ključan ne samo za odstranjivanje tumora, lečenje komlikacija, već i za kvalitet života. Svesni smo da je hirurgija teška i ozbiljna disciplina, da su intervencije često duge, komplikovane i da su hirurška tehnika, iskustvo, pa i talenat, najznačajniji. Jer, ovaj karcinom se hirurški leči 60 do 70 odsto slučajeva. Ali, osim toga što ćemo možda spasti pacijenta i produžiti mu život, moramo da razmišljamo i o kvalitetu njegovog života.

* U čemu se taj kvalitet života ogleda?

- Vodimo računa da se izbegne da pacijent dobije stomu na trbuhu, već da može prirodno da se prazni. Takođe, trudimo se da očuvamo seksualnu u urinarnu funkciju obolelog. Pre 20 godina svi pacijenti su imali te probleme. Danas, sa preciznim hirurškim tehnikama, oboleli imaju sasvim dobar kvalitet života, očuvane funkcije, a izlečeni su od karcinoma.

* Osim karcinoma, koji problemi su još u žiži koloproktologa?

- Bavićemo se inflamatornim oboljenjima i funkcionalim problemima. Ti su poremećaji dosta zastupljeni kod nas. Pri tom, nema mnogo centara u Evropi, koji dobro tretiraju funkcionalne poremećaje, jer je kod ovih bolesti često potrebno imati više iskustva i doktorske logike, nego svega drugog. Takođe, problemi vezani za hemoroide, su nekada jednostavni, na prvi pogled, ali mogu da izazovu brojne komplikacije, a pri tom su veoma česte kod našeg stanovništva.

* Naši lekari će moći da podignu svoja znanja iz ove oblasti do svetskog nivoa?

- Prvi put ćemo, osim govornih i poster-prezentacija, imati i video-sesiju, u kojoj ćemo predstaviti nove operacije, pristupe, anatomske detalje, na osnovu kojih će naši, ali i lekari iz okruženja, moći do detalja da vide kako rade najbolji svetski hirurzi iz ove oblasti. I kada smo, svojevremeno, osnivali Udruženje koloproktologa Jugoslavije, ideja je bila da se, pre svega, ujednači kvalitet rada naših lekara, jer lečenje pacijenta ne sme da zavisi od toga gde on živi.

* Da li se u tome uspelo?

- Nivo na kojem se radi je porastao. Danas se velike i teške operacije rade u gotovo svim centrima - u Nišu, Novom Sadu, Užicu, Kraljevu... U svim tim mestima imamo eminentne hirurge. Nije naša ideja da samo organizujemo sastanke radi nauke i putovanja, već da korist od svega što radimo imaju naši pacijenti. Trebalo nam je šest godina, od prve ideje 2003. godine, da napravimo bazu za program ranog otkrivanja raka debelog creva, ali eto, taj program polako zaživljava.

* Dokle se stiglo s programom?

- Očekujem da će sledeće godine taj program masovno krenuti i da će doneti ogromnu korist za stanovništvo. Pregledaćemo sve pacijente od 50 do 69 godina. Oni čine oko 92 odsto od ukupnog broja obolelih, spadaju u najrizičniju grupu.

* Kakva su vaša očekivanja od skrininga?

- Da u narednih nekoliko godina otkrijemo više znakova bolesti, kao i karcinoma u ranoj fazi. Tad će šanse za preživljavanje i izlečenje biti dobre. Očekujemo dobar odziv stanovništva, ali moramo da budemo svesni da će prvi pozitivni pomaci u ovoj oblasti da se vide tek za deset, ili 15 godina.