Internet, virtuelna mreža informacija i komunikacija smatra se jednim od najgenijalnijih izuma današnjice, jer je "otvorila" prozor u svet milionima ljudi, omogućila brz protok informacija i znanja, koja su mnogima bila nedostupna. Ali, ono što je tehnološki napredak i ovaj "naj izum čovečanstva" doneo, jeste i virtuelno zlostavljanje koje, neretko, kulminira zločinom.
Fenomen poznat kao sajber-maltretiranje (cyber-mobbing) obuhvata sve vrste zlostavljanja putem interneta, od slanja uznemiravajućih i pretećih imejl poruka, pa do postavljanja kompromitujućih snimaka i fotografija na portale kao što su MySpace, YouTube ili Facebook. Svi su potencijalne žrtve, nezavisno od geografskih odrednica, pola i obrazovanja... Zabeleženi slučajevi maltretiranja uglavnom opisuju žene kao žrtve "napadnih udvarača", ali se često događa i da muškarci budu žrtve istog ili suprotnog pola. "Progonjene" osobe suočavaju se sa neverovatnim psihološkim pritiskom, koji na kraju nekada rezultira potpunom promenom identiteta i mesta stanovanja, a stručnjaci tvrde da postoje samo dva načina reakcije - ili bežite ili se borite. Ali, i jedan i drugi donose niz neprijatnosti, traume, negativna iskustva koja često imaju fatalne posledice.
Međutim, ono što najviše zabrinjava je i vid maltretiranja nazvan "sajber-buling" (cyber bullying"), odnosno situacija u kojoj je dete ili tinejdžer maltretiran od strane drugog deteta ili tinejdžera. Kako u ovakvim akcijama tinejdžerke pokazuju više inicijative od svojih muških vršnjaka, fenomen je poznat i pod nazivom „sindrom zlih devojčica“. Sa druge strane, i najčešće žrtve su, opet, devojčice.
Priče poput one o nesrećnoj tinejdžerki iz Pirota koju su četiri drugarice maltretirale putem Interneta, pune novinske stupce i svedoče o strašnim iskustvima i traumama koje takva vrsta maltretiranja donosi. Nedavno je javnost bila šokirana kada je na sajtu YouTube "osvanuo" snimak na kojem devojčice sa Floride maltretiraju drugaricu udarajući joj glavom o zid. Nesrećnu devojčicu tukle su dok se nije onesvestila. Istraga je pokazala da je motiv ovog zločina bila osveta zbog zajedljivog komentara koji je premlaćena devojčica, navodno, uputila na račun jedne od njih. Poražavajući su i podaci da je u jednom slučaju, pored devojčica, u maltretiranju učestvovala i majka.
Ovakvi strašni događaji, zapravo, više nego bilo šta drugo, svedoče da je ova vrsta zlostavljanja vršnjaka trenutno veliki "hit" među tinejdžerima u razvijenom svetu.
Ali, sajber-mobing i sajber-buling nisu uvek praćeni fizičkim maltretiranjem. Upotrebljavaju se i neke "suptilnije metode" - uznemiravanje putem elektronske pošte ili mobilnog telefona. Još nedovoljno izgrađenim ličnostima, kao što su tinejdžeri, ovakve traume mogu ostaviti velike posledice na samopouzdanje i kompletno funkcionisanje, a u ekstremnim slučajevima dovode i do samoubistva. Statistike kažu da se 20 odsto maltretiranih tinejdžera odluči na samoubistvo, bez prethodnog razgovora sa roditeljima ili specijalizovanim službama.
Maltretiranje među vršnjacima oduvek je postojalo. Ali, nove tehnologije otvorile su neke potpuno nove dimenzije siledžijstva. U sajber svetu nije potrebna ni fizička snaga ni smelost, pa tinejdžeri sebi mogu dozvoliti mnogo više nego kada se sukobljavaju "licem u lice". Sigurnost koja se nalazi u anonimnosti, daje "hrabrost" i onima koji je u realnom svetu nemaju.
Stručnjaci, psiholozi, naučnici godinama pokušavaju da stanu na put ovom vidu maltretiranja, ali su svi pokušaju dali slabe rezultate. Ipak, naglašavaju da je uloga roditelja ključna, odnosno da treba da kontrolišu svoju decu, jer ona mogu biti maltretirana (ali i biti u ulozi siledžije) dok sede na metar od roditelja, "skriveni iza ekrana".
Upozoravaju i da je privatnost, u društvu u kojem svaki drugi sedmogodišnjak ima mobilni telefon, neostavriva. Kvalitetno vaspitanje dece je ključno, jer u suprotnom "tehnološki" napredni tinejdžeri postaju pojedinci bez sposobnosti empatije i odrastaju u uverenju da je važno jedino šta oni žele, misle ili osećaju. Sve to formira okrutnu, surovu ličnost bez trunke samilosti.
Posle svega navedenog postavlja se pitanje šta roditelji mogu da učine za svoju decu?
Inicijative kakve se preduzimaju u svetu, u zemljama koje su ranije nego Srbija počele da se susreću sa ovakvim problemima, kreću se od zabrane mobilnih telefona sa kamerama u školama, preko uvođenja raznih režima kontrole u "sajber prostor", kao što su programi za kontrolu i proveru podataka. Ipak, rezultati nisu ni izbliza dobri kako se očekivalo.
U Evropskoj uniji čak 90 odsto dece koristi kompjuter. Iako u Srbiji ovakvih podataka još nema, sigurno je da i ovdašnja deca koriste sve prednosti globalne mreže, počevši od skidanja muzike, filmova i video klipova, preko četovanja do različitih vrsta igara.
Sobe za četovanje naročito su opasne, jer ne postoji način da se deca zaštite. Svako može izabrati identitet, godište, navike. Drugim rečima, svako može biti bilo ko. Psiholozi savetuju da se roditelji aktivno uključe u tzv. virtuelni život svoje dece, odnosno da kontrolišu stranice po kojima deca "surfuju". Takođe, od najveće važnosti je da nauče decu da se nikada ne sreću uživo sa virtuelnim prijateljima, kao i da ne daju lične podatke kao što su broj telefona ili adresa. Osnovno pravilo je i da ne ostavljaju decu, pogotovo onu mlađu, samu za računarom. Kompjuter treba da bude u dnevnoj sobi, a deci treba ograničiti vreme na Internetu na, recimo, 2-3 sata nedeljno. Važno je da se detetu objasni da MORA da prijavi roditeljima svaki neprimereni način komunikacije, odnosno poruku zbog koje se oseća nelagodno.
Slična je situacija i sa odraslima. Virtuelna prijateljstva treba to i da ostanu, privatnost mora biti sačuvana, a ukoliko ne možete da odolite upoznavanju sa online prijateljem, stručnjaci savetuju da sastanak uvek organizujete na javnom mestu, bez prethodnog detaljisanja o ličnim podacima. Ukoliko se suočite sa sajber maltretiranjem, odmah obavestite policiju.


RODITELJSKA KONTROLA I PROGRAMI ZAŠTITE

Od najrazličitijih oblika online zlostavljanja svoje dete možete zaštiti i korištenjem odgovarajućih, specijalizovanih programa koji blokiraju pristup neželjenim stranicama. Na taj način sprečavate odlazak na veb stranice u vreme kad ne možete da nadgledate dete. Programi za zaštitu koštaju oko tridesetak dolara i filtriraju veb stranice, a pojedini softveri omogućavaju vremensko ograničenje pristupa Internetu. MySpace je, na primer, roditeljima omogućio da dostave adrese elektronske pošte svoje dece, što je efikasniji način za obaveštenja korisnika o zloupotrebama.
Kompanija "Majkrosoft" uključila je u svoje softverske pakete opciju pod nazivom "roditeljska kontrola". Ona poseduje tul (alat) koji obezbeđuje da roditelj sam odredi kom sadržaju dete sme da pristupi i u koje vreme. Evropska unija potpisala je sporazum sa 17 internet mreža za druženje, za poboljšanje zaštite od siledžijskog ponašanja na Internetu. Predviđeno je, između ostalog, da deca mlađa od 13 godina nemaju pristup socijalnim mrežama, kao i da se onemogući pronalaženje profila tinejdžera preko mašina za traženje. Sporazum obavezuje vlasnike internet mreža da postave "taster" za prijavu zlostavljanja.

GODINA ZAŠTITE DECE NA INTERNETU

Srpsko Ministarstvo za telekomunikacije u saradnji sa ambasadorkom Češke Hanom Hubačkovom i direktorom za odnose sa javnim sektorom u Majkrosoftu, Milošem Trkuljom, proglasili su 2009. godinom zaštite dece na Internetu. Osnovni cilj kampanje je edukacija dece, njihovih roditelja i učitelja, u cilju sprečavanja zloupotrebe najmlađih u virtuelnom svetu. U planu je niz zakona koji regulišu oblast Interneta, a koje Srbija tek treba da usvoji kako bi mogla efikasnije da se bori protiv svih oblika virtuelnog kriminala. Promoter kampanje je priznati muzičar Momčilo Bajagić Bajaga.