Opadanje plodova normalna je pojava tokom vegetacije s obzirom na to da oplodnja velikog broja cvetova ne uspeva. U pojedinim periodima razvoja ploda intenzitet opadanja plodova je veći i vezan je za oplodnju, a u pojedinim fazama opadanje plodova je uslovljeno faktorima spoljne sredine. To je ujedno i sortna karakteristika, tako da pojedine voćne vrste, a samim tim i sorte, imaju izraženije opadanje plodova u fazi posle cvetanja, a neke druge u periodu dozrevanja plodova i to se smatra - fiziološkom specifičnošću sorte.

Opadanje može biti biološko i ekološko. Biološko opadanje je izazvano preteranom bujnošću sorte i nepotpunim i neefikasnim oplođenjem. Ekološko opadanje plodova je izazvano: nedostatkom vlage, zbog suše, prevelike rodnosti, vetra...

Kod jabučastih i koštičavih voćaka postoje karakteristični periodi u toku vegetacije kad je ovaj proces posebno izražen i javlja se svake godine. Za jabučaste voćne vrste karakteristično je da imaju tri perioda opadanja plodova - nakon zametanja, tokom juna i pred berbu.

Prvo veće opadanje plodova počinje 10 do 20 dana posle završenog cvetanja. Uzrok tog opadanja plodova je poremećaj u oprašivanju i oplodnji. Stepen opadanja plodova u ovoj fazi se može dosta ublažiti sa pravilnim izborom sorti i dobrim rasporedom oprašivača.

Drugi period se najčešće u našim klimatskim uslovima javlja tokom juna. Junsko opadanje je primarno vezano za oplodnju, a faktori spoljne sredine, suša i ishrana samo pospešuju ovu pojavu. Najviše opadaju plodovi sa nerazvijenim ili sa malim brojem normalno razvijenih semenki.

Uzrok opadanja je nedovoljna količina hormona. Plodovi se slabije razvijaju i sitniji su od normalnih plodova, a pri dodiru lako opadaju. Intenzitet junskog opadanja dosta zavisi i od ishrane i od deficita vode, tako da se dešava da u tom periodu usled nedostatka vode opadnu i plodovi koji bi se u normalnim uslovima zadržali do zrenja.

Opadanje plodova je intenzivnije kod mladih stabala koja imaju veći vegetativni porast, jer je potrošnja vode prvenstveno usmerena na održavanje vegetativnog porasta na štetu rasta plodova. Kod stabala koja su normalno opterećena rodom to ne pričinjava neku veliku štetu, jer se smanjen broj plodova nadoknađuje većom krupnoćom.

Treći period masovnog opadanja plodova javlja se u fazi zrenja. Ovo opadanje plodova karakteristično je samo za neke sorte. Na ovo dosta utiču i faktori spoljne sredine: suša u periodu sazrevanja plodova, česte promene vlažnosti zemljišta, vetar i druge nepogode

Sorte koje imaju prirodno krupnije plodove i krupniju peteljku opadaju više nego plodovi sa dugom peteljkom. Stepen opadanja plodova pred berbu može imati značajne ekonomske posledice, pa je izbor sorti i sa ovog aspekta vrlo značajan.