Da bi dobro izdržali transport i čuvanje, plodovi se moraju obrati pre potpune zrelosti usled čega brže ili sporije dozrevaju. Voće i povrće se ne mora čuvati u tami. Izuzetak je krompir koji na svetlu pozeleni, a to je u vezi sa pojavom jedne otrovne materije – alkaloida solanina.

Za čuvanje manjih količina voća i povrća najpogodniji je frižider, ali pošto u njemu vazduh nije dovoljno vlažan, neke vrste treba staviti u polietilenske kese. Preporučljivo je da se voće i povrće prethodno malo ohladi da bi se izbeglo jače vlaženje u kesama, jer to pospešuje truljenje.

Jabuke ukoliko su zdrave i nedozrele ne moraju se čuvati u frižideru. Čuvaju se uglavnom dobro zrele letnje sorte. Kruške su osetljivije od jabuka pa im je mesto u frižideru.

Grožđe ne može dozrevati, pa se bere kad je već zrelo za jelo. U frižideru se može održati nekoliko dana, ali se oštećene bobice prethodno moraju odstraniti.

Vrlo kvarljivo povrće, poput zelene salate, spanaća, brokolija, kelja, rabarbare, špargle, graška, rotkvica, kukuruza šećerca, mogu se čuvati u frižideru do dve nedelje.

Boranija, krastavci, zreo paradajz i paprika su osetljivi prema niskoj temperaturi, pa se u frižideru čuvaju samo nedelje dana.

Korenasto povrće ako ima lišće ne može se dugo održati. Bez lišća može trajati i nekoliko nedelja (šargarepa, peršun, celer i drugo). Celer se u frižideru može čuvati dve-tri nedelje.