AKO želite da zasadite živu ogradu, proleće je pravo vreme da krenete u kupovinu sadnog materijala.

U saksiji ili sa busenom možete da pazarite, pre svega, četinare kao što su tuja i tisa, ili zimzeleno žbunje, recimo, rododendron ili lovor-višnju.

Biljke bez busena stavite u kantu sa vodom, da bi koren mogao da apsorbuje dovoljnu količinu tečnosti. Iskopajte rupu i izvađenu zemlju pomešajte sa kompostom. Posle sadnje žbunja zatrpajte rupu, sabijte zemlju i zalijte.

Po nameni živice mogu biti zaštitne i dekorativne. Zaštitne živice štite od nepoželjnih pogleda, sunca, vetra, prašine, izduvnih gasova, buke, raznih štetočina. Dekorativne živice mogu biti zelene (četinari, visoki i zimzeleni lišćari) i cvetne (listopadno šiblje, cvetne puzavice), a one treba da imaju i zaštitnu ulogu.

Po načinu sadnje živice mogu biti jednoredne, dvoredne i višeredne. Jednorede se najčešće podižu od četinara, lišćara i cvetnog šiblja. Biljke se sade na razmak od pola metra do metar. Za dvorede živice koriste se mlade biljke ligustruma, berberisa, evonimusa, hibiskusa. Biljke se obično sade u kanale, cik-cak, na rastojanju od 30 santimetara. Višeredne živice rade se od jedne ili više vrsta i to obično zbog zaštite od vetra i snega.

Po obliku živice se dele na slobodno rastuće i oblikovane. Slobodno rastuće se podižu od prirodno oblikovanih četinara (stubasta i smaragdna tuja, kleka - nebeska raketa, stubasta tisa, pačempresi), niskih lišćara, ili cvetnog šiblja (suručica, vajgela, hibiskus). Oblikovane živice se formiraju od vrsta koje dobro podnose orezivanje i brzo se regenerišu. Njihov oblik može biti različit (trapezast, trougaoni, ovalan), ali se obavezno od osnove moraju sužavati ka vrhu.

Po visini mogu biti visoke (preko dva metra), poluvisoke (od pola do dva metra) i niske živice ili bordure (ispod pola metra). Živice se mogu formirati od jedne, dve, ili više vrsta biljaka.