OPERACIJA kuka je često jedini izbor u lečenju ozbiljnih povreda kuka, degenerativnih bolesti zgloba usled reumatizma, lupusa, hormonskih i metaboličkih poremećaja. Od 2.000 veštačkih zglobova, koliko se ugradi pacijentima u Institutu za ortopedske bolesti "Banjica", samo 10 odsto se postavi zbog traume, odnosno povrede kuka.

Ugradnja veštačkog kuka, artroplastika, jedna je od najefektnijih operacija u ortopedskoj hirurgiji i proglašena je za operaciju 20. veka. Poslednjih nekoliko godina nove hirurške tehnike i implanti omogućili su da veštački kuk traje 20 godina, što pre samo dve decenije nije bio slučaj.

- Funkcija veštačkog kuka toliko je sada približna funkciji biološkog zgloba da pacijenti posle ugradnje mogu čak i da se bave sportom - kaže u intervjuu za "Novosti" profesor dr Zoran Baščarević, ortopedski hirurg i direktor Instituta "Banjica". - Veštački zglob, međutim, ne treba olako preporučivati, naročito nekome ko je veoma mlad. Nije isto ugraditi veštački zglob nekome ko ima 70 godina i čija je životna aktivnost mala, ili nekome ko ima 17 godina.

* Da li je sa novim materijalima produženo i vreme trajanja veštačkog zgloba?

- Ono ne zavisi samo od protoka vremena, nego i od toga koliko neko "koristi" implantat. Kada se kuk ugradi kod mladog čoveka koji se više kreće, nekad se čak i sportom bavi, onda se taj zglob više troši, i očekivano traje kraće.

* Koje su još indikacije za operaciju?

- Nepovratno degenerativno oštećenje hrskavice zgloba kuka, ili koksartroza, može da nastane bez vidljivog uzroka, ali i kao posledica lošeg formiranja zgloba kuka po rođenju usled bolesti koja se zove razvojni poremećaj kuka. Ova bolest, koja u našoj zemlji nije retka, dovodi do lošeg razvoja zgloba kuka, koji se ne formira idealno, neretko je čak i iščašen, pa je njegova upotrebna vrednost kratka. Vrlo brzo javljaju se bolovi u kuku, jer dolazi do artroze.

NOVA OPERACIJA * Šta kada se i veštački zglob istroši?
- Radi se revizija, promeni se primarni veštački zglob i stavi revizioni endoprpotetski sistem. Ako se pacijenti redovno kontrolišu i primeti habanje na vreme, onda se pravovremenom intervencijom, upotrebni vek može duplirati. Ali, to podrazumeva još jednu operaciju.

* U čemu je razlika između bescementne i cementne proteze?

- Bescementni implantati se bez cementa ugrađuju direktno u kost, a kost prorasta i vezuje se za implantat. Postoje i hibridni sistemi gde se jedna komponenta u kost ugrađuje bez cementa, a druga pomoću koštanog cementa. Treća vrsta implantata, cementni, nisu napravljeni od cementa, već se njihove komponente pomoću koštanog cementa vezuju za kost. Danas se najmanji broj implantata ugrađuje na ovaj način.

* Od čega zavisi kome ćete koji zglob ugraditi?

- Najpre od starosti pacijenta. Starijima od 75 godina ugrađujemo cementne implantate. Hibridni su namenjeni pacijentima između 65 i 75 godina, a bescementni mlađima od 65 godina. Cementni implantati su najjeftiniji, slede hibridni, a najskuplji su bescementni. Međutim, cena nije u vezi sa kvalitetom veštačkog zgloba, već sa kompleksnošću njihove izrade i načinom vezivanja za kost. Koštani potencijal, biologija mlađih ljudi omogućava upotrebu bescementnih. Najskuplji su keramički implantati, koji su kod nas namenjeni najmlađim pacijentima. Svi implantati koje nabavljamo su najkvalitetniji, a to znamo prateći svetske registre, u kojima se nalaze svi pacijenti kod kojih je ugrađen veštački kuk. Registar daje podatke koji su se implantati pokazali kao najizdržljiviji i kako se ponašaju kroz vreme.

* Da li se implantati razlikuju po kvalitetu?

- Svi ovi implantati su podjednako kvalitetni. Pored bioloških, razlog što najčešće upotrebljavamo bescementne je što izbegavamo da u organizam stavljamo još jedan strani materijal. Ako već moramo da ugradimo polietilen, metal, keramiku, koji se nalaze u veštačkom zglobu, ne moramo i cement.

NA ZAHVAT SE ČEKA GODINU DANA * Koliko dugo se u vašem institutu čeka na ugradnju kuka?
- Lista čekanja za ugradnju kuka varira između 12 i 14 meseci. To je optimalno vreme za ugradnju veštačkog zgloba ukoliko pacijent svoje zdravlje redovno kontroliše. Pacijenti sa slomljenim kukom ne čekaju i operišu se odmah. Takođe, pacijenti sa sistemskim bolestima, koji boluju od reumatoidnog artritisa i sličnih bolesti nikada ne čekaju duže od šest meseci. U Engleskoj se, recimo, na ovu operaciju čeka tri godine.

* Koliko treba kuku da "proradi" posle ugradnje?

- Ako se pacijent danas operiše, već sutra ustaje iz kreveta. Nekada su posle operacije operisani hodali na štakama tri meseca, a danas, ako nisu u teškom, ponekad zapuštenom stanju, pacijenti izlaze iz bolnice sa štapom već posle pet do sedam dana i potpuno normalno mogu da se oslanjaju na svoje noge.

* Postoji strah od prevelikog krvarenja i rizika od smrti kod starijih. Zašto?

- To je nekad bilo. Operacija kuka je ozbiljan zahvat, pacijenti moraju da uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi jer sama intervencija doprinosi tome da se formiraju trombovi u venama, odnosno postoji opasnost od tromboembolizma u vreme i posle operacije. Lekovi, međutim, dobro kontrolišu sva ta stanja. Kod velikog broja operacija transfuzija krvi nije neophodna. Takođe, imamo sisteme koji tokom operacije čuvaju krv, i koja se onda vraća nazad pacijentu. Rizik od infekcije na našem Institutu sveden je na samo 0,8 odsto, što je među najnižim rizicima u svetu, dok je rizik od drugih događaja još manji. Smrtni ishod je ekstremno redak i meri se promilima.

* Postoje li kakva ograničenja nakon intervencije?

- Čak i veoma mladi pacijenti, deca od 15, 16 godina, koriste zglob isto kao i pre operacije, a unaprede svoj život toliko da počnu da se bave sportom. Ne smeju da se bave kontaktnim sportom, jer tako postoji mogućnost padova i preloma, a nije preporučljivo ni da, na primer, trče maraton, iako i to ponekad rade. U velikom broju slučajeva operisanim pacijentima banja i nije neophodna, iako im "pripada" pravo na rehabilitaciju o trošku osiguranja.