ISTRAŽIVANjA pokazuju da čak 80 odsto svetske populacije "na svojoj koži" oseća promenu vremena. Stručnjaci potvrđuju da je zbog klimatskih promena, koje su se izdešavale tokom prošlog veka, broj meteoropata danas skoro duplo veći nego pre pola veka. Među njima su osobe oba pola, pa čak i deca. Ipak, neke studije su pokazale da žene promenu vremenskih parametara češće osećaju nego muškarci, i to zbog menstrualnog ciklusa i hormonskih promena.

Meteorolog Jasminka Smailagić, načelnik odeljenja za monitoring klime i klimatske prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, u intervjuu za "Novosti" ukazuje da meteoropatija nije bolest, ali da ljudski organizam kao deo prirode i njen produkt prati spoljašnje uticaje i u skladu sa time reaguje.

* Zbog čega vreme utiče na ljude?

- Ljudski organizam je veoma složene konstitucije i u njemu veliki procenat zauzimaju voda i elektroliti. Kod promene vremena dolazi do različite koncentracije negativnih i pozitivnih jona u atmosferi, koji utiču na naše telo. Svako od nas reaguje na te spoljašnje uticaje, što se manifestuje pojavom različitih tegoba.

* Koji vremenski parametri najviše utiču na zdravlje, i ko najviše reaguje na njihovu promenu?

- Nagla promena temperature, vazdušnog pritiska i nivoa vlage, kao i vetrovito vreme, najčešći su parametri koji utiču na zdravlje. Stariji srčani bolesnici i astmatičari najteže podnose promenu vremena. U osetljivoj grupi su i mlađi od 15 godina, jer reaguju na uticaj elektromagnetnih talasa koji se menjaju u skladu sa promenom temperature.Statistički podaci dobijeni nekim istraživanjima pokazuju da su meteoropate najčešće žene srednjih godina, hronični bolesnici i starije osobe.

* Kada oganizam počinje da reaguje na promenu vremena, i koji su najčešće simptomi?

- Reakcije su najčešće od četiri do 48 sati pre dolaska promene vremena. Simptomi koji se obično javljaju su glavobolja, umor, nedostatak koncentracije, bolovi u mišićima, promena krvnog pritiska. Kada se vreme promeni, onda sledi prilagođavanje tela. Taj period adaptacije, ma koliko da je ta biometeorološka faza bila nepovoljna, traje od dva do tri dana, u zavisnosti od osobe i stanja organizma.

UMOR I RAZDRAŽLjIVOST * POSTOJI li povezanost između godina i meteoropatskih reakcija?
- Gotovo sve osobe reaguju na nepovoljne vremenske prilike, ali su naravno meteoropate najosetljivije. Kod mladih i zdravih ljudi ove tegobe su blage i skoro neprimetne, dok kod starijih i hronično obolelih mogu biti toliko izražene da zahtevaju poseban tretman, a u nekim slučajevima i hospitalizaciju. Kada su u pitanju psihičke reakcije, kod zdravih ljudi najčešće dolazi do pojave umora, bezvoljnosti, razdražljivosti i nesanice.

* Da li burnije reagujemo na zahlađenje ili na otopljenje?

- Reakcije su uglavnom podjednake. Na hladnoću organizam reaguje tako što se krvni sudovi kontrahuju kako bi se smanjilo odavanje toplote. Ovo za posledicu ima povećanje otpora u kardiovaskularnom sistemu, srce se dodatno opterećuje i krvni pritisak raste. Sa povećanjem temperature dešava se obratno, krvni sudovi se šire i pritisak pada. Ukoliko na toploti ne unosimo dovoljno tečnosti dolazi do dehidratacije, mozak se slabije snabdeva krvlju pa se javljaju nesvestice i vrtoglavice. Krv postaje gušća, pa se samim tim povećava i rizik od nastanka moždanog i srčanog udara.

* Koji organi su najviše pogođeni naglim promenama vremena?

- Vetar, suša i vlaga utiču na plućne i bolesti disajnih puteva, vaskularne bolesti, gastroenterološke, psihičke neurovegetativne i reumatske bolesti. Sparno vreme deluje loše na organizam i naročito je opasno za srce i jetru. Košava, recimo, otežava osnovnu bolest reumatičarima, plućnim, srčanim i nervnim bolesnicima kao i ljudima sa postoperacionim ožiljcima.

* Zašto i ožiljci na telu reaguju?

- Zbog pada atmosferskog pritiska koji nam nagoveštava promenu vremena. Dolazi do stezanja i opuštanja oštećenog tkiva pa kada, na primer, pada kiša, ljudi osećaju peckanje i svrab.

UTICAJ NA HORMONE

* ZAŠTO smo pred kišu prilično dekocentrisani i pospani?

- Dug kišni period, odnosno oblačno vreme, utiče na smanjenu proizvodnju hormona melatonina i serotonina, koji regulišu ciklus spavanja i buđenja. Organizam pomoću dnevne svetlosti luči serotonin, dok se tokom noći oslobađa melatonin važan za odmor i zdrav san. Kišni i mračni dani poremete ovaj ciklus, a rezultat toga je otežana koncentracija, pad energije, pospanost i razdražljivost.