ZBOG slabljenja ili potpunog prestanka bubrežne funkcije u Srbiji je trenutno 4.835 ljudi na dijalizi, a 811 živi sa presađenim bubregom. Kod svakog četvrtog do otkazivanja rada bubrega dolazi usled dijabetesa, a kod oko 27 odsto je posledica hipertenzije. Jedan od razloga je, upozoravaju stručnjaci, što se ove dve bolesti kasno prepoznaju, kasno i neadekvatno leče, ali i sami pacijenti na njih ne obraćaju dovoljno pažnje.

- Dijabetes i hipertenzija nisu praćeni bolovima, pogotovu u početnim fazama bolesti - kaže u intervjuu "Novostima" profesor dr Nada Dimković, načelnik Kliničkog odeljenja za nefrologiju i metaboličke poremećaje sa dijalizom "Profesor dr Vasilije Jovanović" u KBC Zvezdara. U ovom centru se trenutno hemodijalizom leči oko 230 ljudi, oko 30 je na kućnoj hemodijalizi i više od 60 na peritoneumskoj dijalizi.

Naša sagovornica upozorava da se pacijenti kasno sete da provere šećer i krvni pritisak, a i kada ustanove da imaju te bolesti - neretko zapostave dobru kontrolu hipertenzije i hiperglikemije. Lekovi se ne uzimaju redovno, pacijenti ne teže da uspostave normalnu glikemiju ili normalan krvni pritisak, već se zadovoljavaju "poboljšanim" vrednostima.

* Koji su simptomi slabljenja funkcije bubrega?

- Mučnina, povraćanje, malaksalost usled anemije, svrab i promena boje kože, grčevi u mišićima. Ali, simptomi se javljaju tek u kasnim fazama bolesti, kada nema mogućnosti očuvanja bubrega. To je obično vreme kada već treba misliti o dijalizi.

PROPADANjE KRVNIH SUDOVA * Da li postoji ograničenje koliko dugo može da se radi dijaliza i kada je neophodno da se uradi transplantacija? - Dijaliza obavlja samo manji deo funkcije bubrega. Vremenom, kod pacijenta se gomilaju komplikacije a najvažnija je nepostojanje dobrih krvnih sudova preko kojih može da se obavlja dijaliza. Naravno, tu je i peritoneumska dijaliza, ali i ona može da ima "rok trajanja" zbog određenih komplikacija. Stoga, ne treba čekati razvoj komplikacija - transplantacija daje najbolje rezultate lečenja a i ekonomsku uštedu za društvo.

* Da li je bolje da se sa dijalizom započne dok je još očuvana funkcija bubrega ili tek kada oni prestanu da rade?

- Postoje jasni kriterijumi za otpočinjanje dijalize, a to je najčešće kada se bubrežna funkcija smanji na 10 odsto, a uz to bolesnik ima neke tegobe tipa mučnine i nagona na povraćanje, anemiju, gubitak težine, svrab po koži, povećanu kiselost krvi. Bolje je dijalizu početi na vreme, pre nego što se ovi simptomi i komplikacije pojave.

* Na koje sve načine može da se nadomesti oslabljena funkcija bubrega?

- Primenjuju se dijaliza - hemo ili peritoneumska, i transplantacija. Ove tri metode se i kombinuju zavisno od stanja obolelog i njegovih osobina. Transplantacija je, naravno najbolja, ali nažalost, nisu svi pacijenti pogodni za ovu intervenciju.

* Šta se postiže dijalizom?

- Dijaliza je metoda pročišćavanja krvi, koju u normalnim okolnostima obavljaju bubrezi. Ali, dijalizom se obnavlja tek 10 odsto funkcija bubrega, a ostalo se nadomešta dodatnom terapijom i dijetama. Pacijenti moraju da uzimaju i brojne lekove, uglavnom one za regulisanje krvne slike i povišenog krvnog pritiska, hidrosolubilne vitamine, vezivače fosfora iz hrane kao i ostalu terapiju koja nije vezana samo za bubreg i dijalizu.

* Mora li pacijent da se pripremi za ovaj postupak?

- Za hemodijalizu oboleli mora biti pripremljen manjom vaskularnom operacijom na ruci, na kojoj se pravi takozvana arteriovenska fistula. Preko nje se pacijent priključuje na aparat za dijalizu.

KOMPLIKACIJE * Koje su moguće komplikacije dijalize?
- Svaka hemodijaliza mora da se prilagodi pacijentu, njegovom krvnom pritisku, količini unete tečnosti, stanju krvnih sudova i srca. Najčešća komplikacija je pad krvnog pritiska (kolaps) koji se lako rešava. Savetujemo pacijentu da između dve hemodijalize ne bi trebalo da poveća više od pet odsto svoje telesne težine, jer će u suprotnom opteretiti srce i teže podneti dijalizu.

* Zbog čega za ugradnju fistule postoje liste čekanja?

- Država još nije rešila to pitanje, tako da centri po Srbiji imaju velikih problema. Potreban je iskusan hirurški tim koji će se tome posvetiti. U KBC Zvezdara godinama zbrinjavamo najveći broj pacijenata iz cele Srbije iako i sami imamo problema sa kadrovima, opremom i potrošnim materijalom.

* Zašto pacijenti izbegavaju dijalizu preko trbušne maramice?

- Pacijentu se hirurški stavlja cevčica u trbuh, preko koje se svakih šest sati ubacuje tečnost koja čisti organizam. Proces se izvodi kontinuirano 24 sata. Ovaj vid dijalize bliži je prirodnoj funkciji bubrega. Posebno je za školsku decu, za radno aktivne i osobe koje često putuju. Pacijenti je izvode samostalno što im daje veliku slobodu i bolji kvalitet života. Nažalost, naši pacijenti se češće odlučuju za hemodijalizu, jer imaju strah od samostalnog izvođenja ovog postupka. Kod slepih i nemoćnih, ova dijaliza može da se obavlja uz pomoć člana porodice, što zovemo "asistirana peritoneumska dijaliza".

* Da li dijaliza podrazumeva i neke restrikcije?

- Preporučuje se smanjen unos tečnosti i smanjen unos hrane sa visokim sadržajem kalijuma, natrijuma i fosfora. Sa proteinima treba biti umeren, a oboleli od dijabetesa moraju da misle i na ograničenja uzrokovana ovom bolešću. Najveći problem je što često pored bubrežne slabosti postoji i slabost srca, krvnih sudova, pluća, ili nekih drugih organa. Sve to komplikuje lečenje dijalizom.

* Koliko dijaliza produžava život?

- Dobrim kombinovanjem peritoneumske i hemodijalize i transplantacije, uz redovno uzimanje lekova, pacijneti koji nisu u starijem životnom dobu mogu da produže život i za više od 30 godina.