PROBLEM sa hemoroidima, ili šuljevima, ima svaka druga odrasla osoba. Većina tegobe može da kontroliše konzervativnim metodama lečenja, prvenstveno promenom načina ishrane i primenom masti, krema i lekova. Dostupne su i ambulantne hirurške tehnike, kao što je, recimo, injekciona sklerozaciona terapija ili podvezivanje hemoroida gumicama - Baron ligatura.

Oko 10 odsto pacijenata, međutim, pomenutim metodama ne može da kontroliše bolest, i njima se preporučuje operacija. U praksi se pokazalo da se najbolji rezultati postižu sa klasičnim operativnim tehnikama.

- U hirurgiji znamo da, kada postoji mnogo metoda za lečenje neke bolesti, onda nijedna nije dobra - kaže u intervjuu "Večernjim novostima" profesor dr sc med. Vladimir Ćuk, opšti hirurg, direktor Klinike za hirurgiju "Nikola Spasić" Kliničko-bolničkog centra Zvezdara. - Kada su u pitanju hemoroidi došli smo do toga da su najbolji izbor dve klasične ili jedna savremenija intervencija. Nakon toga se pacijenti vraćaju u normalan život.

* U čemu se razlikuju ove hirurške metode?

- Klasične metode odstranjivanja hemoroidalnih čvorova razlikuju se u tome što se kod jedne rane ušivaju, a kod druge se ne ušivaju. Pri savremenijoj tehnici koristese novi uređaji, a imaju zadatak da onemoguće dotok krvi u čvorove, koji kasnije ispadaju i na taj način se eliminišu.

MLAKA VODA I BLAG SAPUN * Koji savet dajete pacijentima koji imaju tegobe sa hemoroidima? - Za manje izražene hemoroide savetujem, da kad god su u prilici, izbegavaju toaletni papir, i da se peru mlakom vodom i blagim sapunom. Jer, kada izađu hemoroidi, ta sluzokoža je otečena, nadražena, i koliko god je papir fin i mekan, on će je oštetiti i tako se stvaraju uslovi za krvarenje i pojačan otok. U slučaju ukleštenja, treba da sede u lavoru sa rastvorom dečjeg sapuna i mlake vode. To veoma blagotvorno deluje i brzo dolazi do popuštanja tegoba i do povlačenja hemoroida.

* Da li se zahvati rade u anesteziji?

- Ambulantne procedure se rade bez anestezije, i nakon intervencije pacijent ide kući. Postoje minimalne tegobe, malo bola, neprijatnosti, ali to pacijenti vrlo dobro tolerišu. Operativne tehnike zahtevaju prijem u bolnicu. Ali, danas je i to skraćeno. Pacijent jedan dan dođe u bolnicu, pripremimo ga, sutra je operacija, i za dan ili dva već ide kući. Smanjuje se dužina bolničkog lečenja i ležanja, a time i troškovi.

* Koliko traje oporavak od operacije?

- Relativno kratko. Insistiramo da pacijent odmah počne da jede, dajemo mu sredstva koja će malo razmekšati stolicu i olakšati pražnjenje. Uvek se daje i nešto protiv bolova da se smanje tegobe. Pacijent je vezan za kuću i kupatilo nekoliko dana, i onda se vraća u normalan život. U tim prvim danima nakon intervencije mora da nosi uložak, češće da pere intimnu regiju, ali to je sve podnošljivo. Previjanja nema, kao ni skidanja konaca, dolaze na jednu ili dve kontrole i sa tim je priča završena.

* Koje savete dajete pacijentima kada odlaze kući?

- Dosta toga oni već znaju. Nikada ne operišemo nekoga kod koga nismo pokušali da rešimo problem konzervativnim merama. I već tada oni nauče kako da se hrane i neguju, šta im smeta, šta pogoršava tegobe.

* Mnogi izbegavaju operaciju jer se plaše da je oporavak bolan.

- U hirurgiji bez bola nema leka. Trudimo se da te tegobe budu što manje. Sad imamo savremene lekove protiv bolova sa kojima to možemo da kontrolišemo i da pacijenti lakše podnesu.

ANTIBIOTICI PREVENTIVNO * Da li se preventivno daju antibiotici da bi se pacijenti zaštitili od infekcije? - Kada se radi klasična metoda kod koje se rana ne ušiva, ne dajemo antibiotike. Kod zatvorenih operacija, dajemo dve doze antibiotika, jednu pre uvođenja u anesteziju i jednu posle operacije, kao profilaksu da se u toku samog rada ne desi infekcija.

* Od čega zavisi da li će se šuljevi nakon izvesnog vremena ponovo vratiti?

- Hemoroidi su proširene vene završnog dela debelog creva i operacijom eliminišemo ta osnovna tri čvora koja postoje. Ali postoji verovatnoća da će za 10, 15 ili 20 godina, neki drugi čvorovi praviti problem. To nije neuspeh operacije, već normalan sled događaja, ali ako nekoga na 15 godina oslobodite tegobe, onda je to apsolutno uspeh.

* U kom procentu se javljaju recidivi?

- Tek kod svakog 10. operisanog pacijenta se hemoroidi ponovo pojavljuju, i to nakon 10 do 15 godina. Tada možemo ponovo da ih operišemo, jer mišiće koji zatvaraju čmar ne diramo. Odstranjujemo samo jastučiće koji su višak i tako rešavamo problem.

* Koje nove tehnike primenjujete?

- U hirurgiji se uspeh neke operacije procenjuje recidivima i komplikacijama koje se javljaju. Zato se insistira na tome da se tehnika operisanja i sve što je vezano za lečenje neke bolesti svede na to da što veći broj hirurga to može da radi, i da bude što manje problema i komplikacija. I ove nove tehnologije napravljene su da se te komplikacije preduprede i smanje. Jedna od takvih procedura je ultrazvukom vođena ligatura peteljke hemoroida, gde se podveže samo peteljka, i gde okolno tkivo ne bi trebalo da se ošteti.

* Da li postoje još neke tehnike uklanjanja hemoroida?

- Vrlo je popularna stepler tehnika odstranjivanja i ušivanja sluzokože završnog dela rektuma. Međutim, nakon analize dugotrajnog praćenja pacijenata, utvrđeno je da kod ove tehnike ima problema i sada se koristi samo kada postoji veliki prolaps sluzokože. Kod ostalih se primenjuje klasična Miligan-Morgan tehnika, koja je neprikosnovena jer ima najbolje dugotrajne rezultate, najmanje problema i bezbedna je za pacijente.

* Kakve komplikacije mogu da se jave nakon operacije?

- Može da dođe do krvarenja kada padne šav sa peteljke čvora, što je neprijatno, ali može da se reši. U nekim slučajevima postoji opasnost da dođe do suženja analnog otvora, što posle hirurški mora da se rešava, vrlo mukotrpno i teško. Zato su stare tehnike sačuvale svoje mesto u praksi, jer se kod njih to retko dešava. To je prljava regija, i ako se sve ne uradi kako treba, može da dođe do infekcije u okolnoj koži, u maloj karlici, koje mogu čak da ugroze život pacijenta. Zato lekar mora da bude obazriv i racionalan kada bira kako će lečiti pacijenta.