Kuda na odmor, kuda sa decom, smem li da se udaljavam od kuće i doktora, šta da ponesem, kako da putujem... Ovo su samo neka pitanja o kojima ovih dana podjednako razmišljaju i zdravi i hronično bolesni. Na odabir destinacije utiče ne samo zdravstveno stanje već i godine. Neko odmor želi da provede u spokoju i tišini, dok bi drugi da osete naboj adrenalina i na taj način se oslobode negativne energije sa posla.

U svakom slučaju letovanje mora da se detaljno planira, a šta to sve podrazumeva objašnjava primarijus dr Dušanka Stevović Gojgić, načelnik ambulantne službe Hitne pomoći u Beogradu:

- Odmor je retka prilika u toku godine u kojoj bi trebalo svi da uživaju. Kada je reč o porodicama, destinacija se bira zavisno od toga da li je dete zdravo ili bolesno, prema sopstvenim željama i savetu lekara. Međutim, bez obzira na prirodu bolesti, svi bi trebalo odmor da provedu u prirodi. Ako dete ima srčanu manu, bronhijalnu astmu ili neku drugu respiratornu bolest, neophodna je konsultacija sa pedijatrom. U svakom slučaju, planina sa nižom nadmorskom visinom, bila bi pravi izbor. Deca se, inače, najbolje osećaju tamo gde se i roditelji dobro osećaju. Mesta bez alergena nema, a za mališane je najbolje poštovati uslove u kojima boravite. To podrazumeva čiste, provetrene prostorije u kojima spavaju i borave, higijenski i epidemiološki ispravnu hranu, kontrolu boravka na suncu i dovoljno sati sna.

* Kako odmor da provedu srčani bolesnici?

- Srčanim bolesnicima veoma prija more, ali i planina i banja, ukoliko se pridržavaju najosnovnijih postulata zdravog života. Na moru se savetuje odlazak u šetnju ili na plažu do 10 sati pre podne i posle 17 časova po podne, laki obroci od barenog i svežeg povrća i voća bez masnoće, bez masnog mesa i konzerviranih proizvoda. Mogu kratkotrajno i da plivaju, ali ne u susret talasima niti da se udaljavaju od obale, već paralelno sa njom. Obavezan je odmor za vreme jakog sunca u kući, uz uzimanje redovne terapije. Šetnja pored mora u ranim jutarnjim i kasnim popodnevnim časovima predstavlja pravo okrepljenje za ove osobe. Preporučuje se i boravak u borovoj šumi ukoliko je ima, ali i sedenje na terasi pod suncobranom. Važan je svaki kontakt sa prirodom.

* A na planini?

- Kada su duže vreme u stabilnoj formi, srčani bolesnici mogu da koriste i planinu sa nadmorskom visinom do hiljadu metara. To znači da nemaju anginozne tegobe, ali da se što više odmaraju. Njima se preporučuju lagane šetnje, nikako penjanje uzbrdo ili osvajanje vrhova. Veća nadmorska visina traži zdravije osobe, jer je vazduh razređeniji. Penjanje uz brdo zahteva više kiseonika, a kada neko nema dovoljno kondicije dolazi do lakšeg zamaranja. Kod srčanih bolesnika ova vrsta aktivnosti je apsolutno isključena. I gde god da se nalaze i ma koliko da se dobro osećaju, nijednog trenutka ne smeju da zaborave kontrolu krvnog pritiska.

* Šta prija dijabetičarima?

- Da bi otišli na odmor, dijabetičari takođe prvo moraju da stabilizuju svoju bolest i poštuju higijensko-dijetetski režim. Uz sebe je neophodno da imaju zdravstveni karton i da destinaciju biraju u blizini zdravstvenog centra u koji blagovremeno mogu da stignu.

Ako putuju na planinu, nadmorska visina ne sme da premaši hiljadu metara, jer ne treba preterano da se izlažu fizičkim naporima. Ako se odluče za more, poželjno je da u okruženju ima borove šume i drugog zelenila. Zapravo, za dijabetičare je najbitnije da borave u mestima bez mnogo buke i galame, da imaju redovne obroke i dve užine, kalorijski i glikemijski izbalansirane. Ishrana mora da bude bez suvišnih slatkiša i masnoće. Podrazumeva se i obavezno uzimanje terapije bilo da je insulinska ili u tabletama. Važno je takođe i da postoje dobre staze za svakodnevnu šetnju, koja je za ovaj tip bolesnika obavezna. Šetnja, zapravo, služi, kako očuvanju malih krvnih sudova koji najlakše propadaju, tako i velikih.

AVION ILI AUTOMOBIL? Srčanim bolesnicima se ne savetuje vožnja automobila, a naročito ako imaju zavidan niz godina. Avion kao prevozno sredstvo ne preporučuje se osobama sa operacijama na srcu, pejsmejkerom, čestom anginom pektoris, bronhijalnom astmom. Osobe koje ovakvih problema nemaju, mogu da koriste bilo koje prevozno sredstvo. Ako se odluče za vožnju u sopstvenom automobilu treba da budu odmorni i izaberu doba dana kada nije mnogo vruće. Vozači moraju biti potpuno trezni, jer alkohol u sadejstvu sa zamorom nosi šest puta veći rizik od saobraćajne nesreće. Izbegavajte obilne obroke, tečnost unosite u umerenim količinama i pravite češće i kraće pauze. Takođe, uzimanje lekova koji smanjuju pažnju i koncentraciju, a pogotovo onih sa ucrtanim znakom trougla na kutiji, zabranjeno je. U kolima je poželjno da postoji klima i set za prvu pomoć. Deca moraju da budu smeštena u svojim sedištima na način kako to propisuje zakon.

* Da li su lekovitije banje ili planine?

- I planinski i banjski turizam se svima preporučuje. Jedino astmatičari i srčani bolesnici treba da izbegavaju mesta sa velikom nadmorskom visinom, zbog razređenog vazduha. Banje se više preporučuju osobama sa kožnim problemima, bubrežnim, neurološkim i plućnim bolesnicima, ali i zdravim rekreativcima. Sve naše banje su odlične po lekovitosti voda i tretmana koji koriste, jedino bi trebalo izabrati odgovarajuću. Osobe sa disajnim problemima odmor mogu da provedu u Sokobanji ili na Divčibarama, koje se smatraju vazdušnom banjom. Banja Koviljača, Vrdnik i Niška banja se preporučuje srčanim bolesnicima, jer im odgovara klima, a u njoj rade i odgovarajući stručnjaci. Anemični najbolje da letuju na Zlatiboru, a psihijatrijski bolesnici u Gornjoj Trepči, Sokobanji ili na moru. Šetnja u prirodi, plivanje i sportovi su za njih pravi vid terapije.

* Reumatičarima takođe prija more?

- Da, ali i banje kao što su Niška, Banja Koviljača, Gornja Trepča, Sijarinska, Ribarska i Vrdnik. U Gornju Trepču, Ribarsku i banju Vrdnik treba na odmor da idu i neurološki pacijenti, dok je za osobe sa ginekološkim problemima pravi izbor Banja Koviljača, Vrdnik i Sijarinska banja. Bubrežnim bolesnicima preporučuje se Pribojska i Sijarinska banja, dok je za astmatičare, osobe sa bronhijalnom astmom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća i alergijama idealan boravak na moru. Ljudi koji imaju problema sa štitnom žlezdom najbolje je da se odmaraju na Zlatiboru i u Sokobanji.

* Kome odgovara seoski turizam?

- Porodicama sa decom. Mališani će na taj način imati priliku da upoznaju životinje kojih u gradovima nema, da vide kako se obrađuje zemlja, žanje žito... Jedino treba voditi računa o načinu na koji se sprema hrana, higijeni prostora u kome se boravi i terapiji koju treba uzimati na vreme. Seoski turizam, zapravo, odgovara svima zbog čistog vazduha, dosta kiseonika, domaće hrane. Šetnja u prirodi, domaći čajevi, cvetne poljane i zelena oaza, uz okrepljujuću tišinu, predstavljaju pravu antistres terapiju. Dužina odmora je, ma gde da ste, takođe je važna. Deset dana za svakoga je malo, dve nedelje dovoljne su za adaptaciju organizma u novom ambijentu, dok su tek tri sedmice optimalne za potpuni odmor.


PRIRUČNA APOTEKA

Na put nikako ne bi trebalo polaziti bez priručne apoteke. Ovo se posebno odnosi na roditelje. Uvek je dobro pored sebe imati neseser sa neophodnim medikamentima i pomoćnim lekovitim sredstvima. Preparati za sniženje temperature, antihistaminici protiv alergije na sunce i ubod insekata, probiotik kapsule i medicinski ugalj protiv dijareje, antibiotska mast za kožu kod površnih rana, bočica sa alkoholom, manja pakovanja vate, gaze, zavoja, obavezan su deo "putničke apoteke".