Da li je tako nešto moguće?

Ako jeste u Zemlji izlazećeg sunca, zašto bismo mi na Zapadu i dalje živeli u mraku neznanja?

Kada je reč o raku dojke postoje mnoga pitanja, a možda samo jedan odgovor - jod! Japanci konzumiraju više od 12 miligrama joda dnevno, zahvaljujući jestivim morskim algama, što je 50 puta veća doza u odnosu na stanovnike SAD. Broj slučajeva raka dojke u Americi je najviši na svetu, dok je u Japanu najniži.

Studije sprovedene na ljudima i laboratorijskim životinjama pokazuju da jod sprečava nastanak raka dojke. Naučnici sa instituta u Meksiku predvođeni Carmen Aceves dokazali su da jod ima antikancerogena i protivupalna svojstva. Sprovedeno istraživanje je čak zabeležilo da se primenom organskog joda kod obolelih od raka dojke, ćelije raka drastično smanjuju. S druge strane, visoke količine joda (u miligramima) koje su pacijenti primali nisu narušile normalno funkcionisanje štitne žlezde i nisu pokazale negativan uticaj na celokupno zdravstveno stanje.

Najnovija klinička ispitivanja pokazala su, dakle, direktnu povezanost adekvatnog unosa joda i prevencije širenja raka dojke, što predstavlja revolucionarno otkriće. Svakako i za Nobelovu nagradu, čim se farmaceutska industrija bude odlučila za taj lek. Danas je malo poznato da je jod korišćen kao univerzalni lek od kraja 19. do sredine 20. veka. Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu dr Albert Szent Gyoryi, koji je otkrio vitamin C, zapisao je: "Niko nije znao šta jod radi, ali je nešto radio i to nešto dobro. Dok sam bio student pravili smo rimu: Ako ne znate gde, šta i zašto - prepišite im onda kalijum jod, zato!"

Danas je poznato šta jod čini i koliko može pomoći, ali moderna medicina spava. Vreme je da se sa prvim izlaskom sunca sami probudimo. Ako na stolu nemamo japanske alge, treba znati da joda ima i u drugim morskim plodovima, jodiranoj soli, a kod nas i u novosadskoj mineralnoj vodi.