Omiljen ukras bašta, jorgovan (Syringa vulgaris), od aprila do juna oslikava pejzaže u ljubičasto, belo, plavo i nijansama satkanim od ovih boja. Lepotom i mirisom jorgovan danas oplemenjuje parkove širom Evrope. Cvetovi ovog grmolikog drveta različitog su oblika, zavisno od sorte kojoj pripada.

Smatra se da vodi poreklo sa Balkanskog poluostrva, ali ima i onih koji kažu da se kao daleki rođak maslina, iz istočne Evrope i centralne Azije proširio na ostatak planete. Njegovo latinsko ime potiče od grčke reči syrnix, što znači lula. To ime je dobio jer drvo jorgovana predstavlja izuzetno cenjenu sirovinu za pravljenje ovog pušačkog rekvizita.

Inače, za ovaj mirisni grm vezana je i jedna romantična legenda. Srpski kralj Uroš Nemanjić naredio je da se u goloj i divljoj klisuri Ibra zasadi jorgovan da bi se francuska princeza Jelena Anžujska, njegova buduća supruga, prilikom dolaska osećala kao da je u rodnoj Provansi. Od tada su prohujali vekovi, ali se i danas klisura Ibra zove Dolinom jorgovana.

Osim mirisnih nota koje se obilato koriste u industriji parfema, jorgovan ima svoje mesto i u narodnoj medicini. Upućeni tvrde da su njegova kora i ljuska semena prirodni adstrigensi i da leče dijareju i druge tegobe organa za varenje. Kao antipiretik uspešno uklanja simptome groznice koja je praćena drhtavicom i visokom temperaturom. Veoma je delotvoran u lečenju malarije, naročito one sa jakom kliničkom slikom. Ima i analgetska svojstva, a koristi se za uklanjanje bolova, lečenje reume i živaca, obnavljanje ćelija jetre, odstranjivanje glista iz creva.

Kora drveta skida se u rano proleće ili u jesen nakon sazrevanja plodova. Suši se usitnjena na toplom i provetrenom mestu. Sadrži razne lekovite sastojke kao što su siringin, tanin, gorke materije, eterična ulja, minerale...

Kao lek spravlja se u vidu čaja, koji se priprema tako što se prvo dva sata u dva decilitra vode potopi jedna kašičica usitnjene kore drveta ili ljuske ploda. Nakon toga čaj se kratko prokuva i ostavi da poklopljen odstoji još sat vremena. Tek onda, zavisno od zdravstvenih tegoba, piju se jedna do dve šoljice dnevno, a u težim slučajevima i tri.

Ulje cvetova jorgovana poznato je kao dobro sredstvo za masažu i lečenje reume, ali i neuralgije živaca. Zapadna narodna medicina ovo ulje koristi i za ispiranje usta, za skidanje visoke temperature, čišćenje creva...

U kozmetičkoj industriji koristi se ekstrakt jorgovana u kremama i tonicima. Ovako dobijeni proizvodi namenjeni su osetljivoj koži sklonoj crvenilu.

Ulje za reumu

Ulje za masažu bolnih mesta zahvaćenih reumom pravi se tako, što se tegla od litar i po napuni cvetovima jorgovana do vrha, bez sabijanja. Nakon toga do vrha se sipa maslinovo ulje, tegla dobro zatvori i drži na suncu dve nedelje uz povremeno mešanje. Posle ovog perioda, ulje proceđeno kroz gazu spremno je za upotrebu. Bolna mesta se mažu po potrebi a ulje čuva na hladnom mestu, ali nikako u frižideru.

Ovako spremljeno mirišljavo ulje može da se koristi i kao dodatak šamponima, losionima za telo, kremama. Za one koji ne vole maslinovo ulje, cvetove jorgovana mogu da potope i kukuruznim.

Letnji miris

Od jorgovana svako može da napravi sopstveni lagani letnji miris. Cvetove treba lagano izgnječiti u količini po sopstvenom nahođenju, a zatim ih staviti u keramičku ili neku drugu posudicu otpornu na visoke temperature. Preliti sa ključalom vodom, dobro zatvoriti i ostaviti da se sadržaj u potpunosti ohladi. Potom procediti i odbaciti cvetove, a dobijenu tečnost ponovo skuvati i ohladiti. Proces kuvanja treba ponavljati sve dok se ne dobije željeni miris. Na kraju, kada se ohladi sipati u posudu sa sprejom, držati u frižideru i koristiti kao letnji lagani parfem.