U gotovo svakoj funkciji u organizmu, hormoni imaju svoju ulogu. Uključeni su u rad metabolizma, creva, mozga, utiču na promene raspoloženja, a odgovorni su i za nastanak srčanih bolesti, pa čak i raka!

Polni hormoni, možda, najjače deluju u telu, i to od puberteta do starosti, odnosno menopauze kod žena, i andropauze kod muškaraca. Iako tokom života stalno osciliraju, s godinama njihov nivo prirodno opada, što se na kraju najviše oseti upravo u petoj ili šestoj deceniji života.

Neki nama manje poznati hormoni, ako nisu u ravnoteži, mogu da pričine više štete, pa da dovedu i do najtežnih bolesti. Da bi sve u organizmu radilo „kao sat“, i hormoni moraju da budu u ravnoteži, a na to možemo da utičemo pravilnim životnim navikama, kaže u intervjuu za „Novosti“ kaže profesor dr Nada Kostić, endokrinolog u KBC „Dr Dragiša Mišović“ i šef nastavne baze na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

* Da li hormoni više utiču na žene?

- Istina je da ima više perioda u životu žene kada hormoni diktiraju određenja raspoloženja i stanja, kao što je recimo PMS sindrom. Ali, nisam za to da se žene u takvim situacijama odmah podvrgavaju hormonskoj terapiji. To su stanja koja se brzo prevazilaze, i smatram ih potpuno normalnim. Muškarci nešto malo kasnije, posle 50. godine, osećaju tegobe izazvane poremećajem hormona - više od polovine muškaraca ima problem sa potencijom. To nije uvek posledica smanjenog testosterona, već su i vaskularni, neurogeni i psihogeni faktori odigrali svoju ulogu.

* Treba li odmah po ulasku u menopauzu otpočeti sa hormonskom terapijom?

- Nekada se mislilo da odmah treba početi sa terapijom, kada je efekat najbolji, dok su kasnije efekti slabiji, ali sada je takvo mišljenje prevaziđeno. U međuvremenu su pojedine studije otkrile veliki porast karcinoma, tromboza i embolije kao posledice hormonskih pilula, pa su lekari promenili stavove. Kod muškog pola, ako su vrednosti hormona jako male, ako su tegobe izražene, onda treba da se proba sa dozama koje hormone drže negde na sredini, dakle ni previše povišene, niti na donjoj granici. Terapija se ne daje kada postoje karcinom prostate ili kardiovaskularna oboljenja.

ZAŠTITNA ULOGA ESTROGENA * Kako pad estrogena u menopauzi utiče na zdravlje žene?
- Kad se kod žena smanji estrogen, što je slučaj u menopauzi, njima se izjednačava, čak povećava rizik obolevanja od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na muškarce. U našim studijama, pokazalo se, žene su više obolevale od angine pektoris i infarkta miokarda. Kod muškaraca se, s druge strane, smanjenjem testosterona češće dobijaju kardiovaskularne bolesti, ali su podložniji i karcinomu prostate.

* U kojim još organima hormoni imaju važnu ulogu?

- Važni su u radu štitaste žlezde, nadbubrežne, hipofize, ali ljudi manje znaju da je čitava digestivna cev jedna velika endokrina žlezda, koja luči određene hormone koji su opet, zaduženi za određene funkcije. Tako, kada imamo tegobe sa crevima, gasovima, nadimanjem, za to su ponekad krivci upravo hormoni. U mozgu, limbičkom sistemu koji učestvuje u regulaciji različitih vidova ponašanja, plućima, u urogenitalnom traktu, takođe, imamo endokrine ćelije koje stvaraju hormone i druge supstance.

* Kakvu ulogu imaju hormoni u nastanku kardiovaskularnih bolesti?

- Najpoznatije je delovanje seksualnih hormona, stresnih hormona na proces ateroskleroze, koji je već otpočeo, a sa godinama i faktorima rizika se ubrzava. Promena hormona menja i metaboličke faktore, koji potpomažu aterosklerozu, nastanak dijabetesa, povećanje masnoća u krvi. Kod muškaraca, recimo, padom testosterona dolazi do povećanja gustine krvi hematokrita za više od 50 odsto. Jednom pacijentu je pronađena potpuno zapušena karotidna arterija samo zbog prevelike gustine krvi, iako nije imao ostale faktora rizika.

* Da li je i nastanak karcinoma povezan sa poremećajem hormona?

- Jeste, i to posebno sa takozvanim faktorom rasta. Kad je on povećan, povećava se i mitogenost, odnosno razmnožavanje ćelija, što dovodi do rasta tkiva, a time i do stvaranja tumora. Kada je faktor rasta - IGF - snižen, onda dolazi do povećanog broja kardiovaskularnih bolesti.

* Da li to znači da treba svi da proveravaju ove faktore o kojima mnogi ne znaju gotovo ništa?

- Pored redovnih provera, krvi, šećera i masnoća u krvi, u određenim godinama treba da se radi i provera hormona, da bi se videlo da li postoje defekti. Ako se defekti popravljaju na vreme, odložiće se ove posledice.

ČUVAJU PROSTATU * Kako muški hormoni deluju kod žena, a kako ženski kod muškaraca?
- Polni hormoni, progesteron i estrogen kod žena i testosteron kod muškaraca, osim što se proizvode u polnim žlezdama, stvaraju se u nadbubrežnoj žlezdi. Tako, i žene imaju testosterona, a muškarci ženskih hormona. Zna se da ženski hormoni kod muškaraca imaju pozitivnu ulogu u sprečavanju pojedinih muških bolesti, kao što je uvećanje prostate.

* Možemo li nekako da uravnotežimo hormone?

- Uzimajući određenu hranu i zdravim navikama u ishrani, bez masnih mesa i sireva, možemo da se borimo sa hormonima koji rade suprotno: fizičkom aktivnošću, izbegavanjem pušenja i stresa... Kada smo jako opterećeni, pod stresom, kod žena recimo, dolazi do hormonskog poremećaja menstrualnog ciklusa. Kod muškaraca koji su nezadovoljni poslom ili su preopterećeni, isfrustrirani, dolazi do poremećaja seksualne funkcije. Okidač za hormone, i za njihovo lučenje, polazi upravo iz mozga. Uostalom, svaka bolest je povezana sa psihom.

* Da li je dokazano da su neke endokrine bolesti posledica narušene psihe?

- Kod štitaste žlezde, i kad je u pitanju hipo i hipertireoza, ustanovljeno je da ovi pacijenti imaju izražene psihološke tegobe. Zato je ovim bolesnicima potrebna i psihoterapija.

* Koliko lošim navikama utičemo na dnevni ritam hormona?

- Hormoni imaju dnevni ciklus. Kortizol je najveći ujutru i tokom dana postepeno pada, uveče je najniži. Ako odstupi od te krive, to već znači neku patologiju. Prolaktin, hormon mozga, ili hormon rasta koji smo već pominjali kao jako važan, isto ima svoj dnevni ritam. Ako na bilo koji način, poremećajem sna na primer, poremetimo tu krivu koja pokazuje nivo hormona tokom dana, s vremenom će sigurno da dođe do posledica po zdravlje.

* Kakvih?

- Hormoni će izmeniti vrednosti, a mi ćemo se loše osećati. Ako žena ima nesanicu, pa mora da spava preko dana, i to stalno radi u dužem vremenskom periodu, može da dođe do poremećaja menstrualnog ciklusa.

* Kako san utiče na regulaciju hormonskog ciklusa?

- Dovoljno sna održava hormone u ravnoteži, ali što podjednako važno tokom sna se mozak čisti od toksina. Posebno je dobra popodnevna dremka, ko može da je priušti, jer sve probleme i negativne događaje tokom dana, izbacujemo jednim satom spavanja tokom popodneva.

* Da li treba preventivno proveravati hormone i kada ?

- Ako neko nema nikakvih tegoba nije potrebna redovna provera hormona. Ali, na osnovu određenih tegoba, lekar će da odredi koje hormone treba proveriti.